Foto:
Sport
MILAN MANDARIĆ ZA INFORMER OTKRIVA! Sloba Milošević mi je prvi tražio da uložim u Zvezdu! Ne želim da bacam novac!
Nekadašnji vlasnik nekoliko engleskih fudbalskih klubova i doskorašnji gazda ljubljanske Olimpije Milan Mandarić ističe da nije pristao da dođe na "Marakanu" jer nije želeo da baca novac!
Mandarićevo bogatstvo procenjuje se na više od dve milijarde evra. Srbin rođen u Gospiću emigrirao je u Sjedinjene Američke Države 1969. godine. Tamo je osnovao kompaniju koja je u roku od sedam godina postala najveći proizvođač računarskih komponenti.
Pomagao
Pomogao sam Zvezdi da dovede Belodedića i Piksija, ali sad se tamo za sve pitaju navijači
Fudbal mu je bio strast, pa je već krajem sedamdesetih počeo da ulaže novac u svoj omiljeni sport. Bio je vlasnik ili suvlasnik klubova širom Evrope - Standarda iz Liježa, Šarlroe, Nice, Portsmuta, Lestera i Šefild venzdeja. Do juče je bio vlasnik ljubljanske Olimpije, ali je prodao klub nemačkom biznismenu Adamu Delijusu.
Da li biste prihvatili poziv da ulažete u Crvenu zvezdu?
Informer
- Nije prvi put da me neko pita da li bih došao u srpski fudbal, da uđem u Crvenu zvezdu ili neki drugi klub da pomognem. Svaki predsednik države od Slobodana Miloševića naovamo zvao me je. Međutim, nije to realno. Nemam ništa protiv da ulažem novac, ali imam protiv toga da ga bacam. Kad god sam ulazio u neki klub, gledao sam na to kao na investiciju koja će kasnije da mi se isplati, ali jako mi je važno bilo i da vidim sebe u tom klubu. Kako stvari funkcionišu, šta bi sve trebalo da uradim, kakvim ljudima da se okružim. Ne vidim da je to moguće recimo u Zvezdi, jer zna se ko se tamo pita.
Na koga tačno mislite?
- Na navijače. Teško bih ja tu mogao da napravim razliku. Nije ni moje ni bilo kog vlasnika kluba da to rešava. To bi trebalo da reši država. Ali nije to slučaj samo u Srbiji. Zvali su me i u Hajduk iz Splita, pa u Borac iz Banjaluke. Nigde nisam hteo da odem. Pomagao sam, posebno osamdesetih godina. Pomogao sam Zvezdi da dovede Belodedića i Piksija. Međutim, kako sad stvari stoje, ne bih se više uplitao ni u jedan klub sa Balkana. Nema tu dobrih uslova za biznis.
Hoće li Njukasl zavladati evropskim fudbalom sad kad ih je preuzela saudijska kraljevska porodica?
- Novac je mnogo važan, ali nije garancija uspeha. Recimo, ja sam Šefild venzdej prodao čoveku koji je potom u njega uložio 120 miliona evra. I ne da nije uradio ništa, već je klub iz gornjeg dela tabele spustio u niži rang takmičenja. Sa druge strane, Lester sam prodao Tajlanđaninu, koji je nažalost poginuo u avionskoj nesreći. Dok je vodio klub, bio je jako uspešan. Okružio se ljudima koji znaju posao, ulagao pametno, slušao savete. Ja sam bio uz njega jedno vreme da mu pomognem i rezultat je bio istorijsko osvajanje Premijer lige. Digao je klub kako niko nije pretpostavljao da hoće.
Kako ste odlučili da uđete u Olimpiju?
- Sam đavo me je nagovorio da toga dana pre šest godina svratim u Portorož da se vidim sa nekim prijateljima. I kroz priču mi kažu kako je Olimpija u lošem stanju, kako propada i zamole me da pomognem. I ja prihvatim. Planirao sam da ostanem tamo dve-tri godine. Međutim, kad sam hteo da je prodam, ozbiljni ljudi koji imaju novac nisu bili zainteresovani da je kupe, a oni koji ga nemaju samo su pričali, a nisu ništa konkretno radili. Nisam video kome bih je ostavio, a da se domaćinski odnosi prema klubu. Konačno se pojavila nemačka firma i već danas ili sutra trebalo bi da potpišemo ugovor o kupoprodaji.
Šta vam se nije dopalo u Sloveniji?
- Zameram sebi što sam se okružio lošim ljudima. Nepoštenim. I onda to nije moglo da izađe na dobro. Znate, ja sam u Engleskoj bio 18 godina u fudbalskim klubovima i svuda se precizno znalo ko šta radi. U takvim okolnostima ništa me nije mrzelo, bio sam pun entuzijazma i to mi je vraćalo energiju. To u Olimpiji prosto nije bio slučaj, iako smo uvek bili u vrhu domaćeg fudbala. Istina, u Evropi se nismo proslavili.
Savo je dobar čovek, ali je tvrdoglav
Informer
Kakav ste odnos imali sa Savom Miloševićem, koji je do pre nedelju dana bio trener Olimpije?
- Sava poznajem i poštujem kao fudbalsku legendu. Znao sam ga kao igrača, a manje kao trenera. On je dobar čovek, ali i jako tvrdoglav. U svojoj karijeri nisam imao slučaj da nemam komunikaciju sa trenerom, kao što je to bilo sa Savom. Nisam nikad pomislio da mu se mešam u posao, sastavljam tim i slično, to je njegova obaveza. Ipak, želeo sam da imam povratnu informaciju, da znam šta se dešava, kakvi su igrači i slično.
Novi vlasnici su Savu uručili otkaz. Da li su to uradili na vaš savet?
- Ja sam zapravo želeo da dovedem Roberta Prosinečkog za trenera i onda mi je jedan moj nećak, koji sarađuje sa menadžerom Nenadom Jestrovićem, rekao da je Savo pravo rešenje, da ume da izvadi tim iz problema. Poslušao sam ga i doveli su ga. E sad, kad su novi vlasnici dolazili, rekli su mi da hoće nekog svog. Nisam očekivao da će Sava jednostavno da sklone, a da ne popričaju prethodno sa njim. Nisam bio u zemlji, tako da ću tek da se vidim sa njim i da rešimo sve što je ostalo nerešeno.