GAJIĆ, MIJAILOVIĆ, PERUNIČIĆ, KARASI... LEGENDE SE SKUPILE NA MARAKANI! Zvezda otvorila KNJIGU ŽALOSTI u Mihinu čast!

Prvi se od Mihajlovića oprostio ministar sporta Zoran Gajić, zatim su se u Knjigu žalosti upisali predsednik kluba Svetozar Mijailović, legende crveno-belih Ratomir Dujković, Jovan Kule Aćimović, Stanislav Karasi, potom čuveni rukometaš Nenad Peruničić, navijači i poštovaoci legendarnog fudbalera.

-  Sinišu sam prvi put video još 1988. godine kada je došao u Vojvodinu. To je bilo drugo sportsko vreme gde su se fudbaleri i odbojkaši hranili u kultnom Culetovom restoranu u Novom Sadu. Videlo se da je to momak koji ima "to nešto", što mi u sportu često kažemo. Niko još ne ume to da definiše "to nešto", ali ono je ostalo do poslednjeg dana njegovog života, pokazujući borbenost koju je imao na terenu, i van njega. Druga asocijacija na njega mi je to da je on jedan od vrhunskih sportista koji su od juniorskog staža pa do momenta kada su dosegnuli plafon i kao igrač i kao trener, ostali karakterno isti i nisu se promenili. Ostao je isti prema drugovima, porodici, naciji, državi, onima koji su ga voleli i onima koji nisu. Vidimo to i dan danas. Svi uspesi koje je doživeo u karijeri ga nisu promenili, a to se ne sreće svakodnevno u našem poslu i ovoh prilikom bih apelovao na mlade sporte da se ugledaju na Mihu u smislu osobina koje je imao. Svedoci smo da savremena metodologija treninga i prakse govori o slobodnjacima i centaršutevima, ali vaspitna komponenta kako se odnositi prema obavezama koje javna ličnost ima je veoma važna. Svi sportisti su omiljeni među decom, to je bio slučaj i sa Sinišom Mihajlovićem - rekao je ministar sporta Zoran Gajić. 

Informer

Knjiga žalosti je otvorena do 17 sati.

Informer

Poslednji pozdrav Siniši Mihajloviću upisivanjem u knjigu žalosti poslao je Ratomir Dujković.

- Velika žal zbog svega što se desilo. Obojica smo rođeni u Borovu, jedno vreme karijere smo proveli zajedno, iako sam ja ranije otišao u Crvenu zvezdu. Međutim, družili smo se, viđali i mnogo me boli sve ovo, znajući i Sinišinu celu porodicu. Zvezda bi trebala da počne da razmišlja kako da obeleži Sinišu za sva vremena, jer je pomogao da se napravi najveći rezultat u istoriji kluba - rekao je Dujković.

Takođe u knjigu žalosti se upisao Stansilav Karasi.

- - "Krivac" sam što je Miha došao u Zvezdu. Još dok sam bio u Borovu, preporučio sam ga da dođe u Zvezdu, ali prvi put nije uspelo. Posle nekoliko dana sam se čuo sa Kosanovićem koji je bio trener Vojvodine i reako mu da ode do Borova, jer tamo stasava vrhnuski fudbaler. On je otišao tamo i doveo ga u Vojvodinu. Par dana kasnije me je zvao i rekao da je Miha pravi "bombarder". Sve to sam dobro znao, jer sam ga svaki dan gledao kako se razvija. Drugi put smo uspeli da dovedemo Mihu u Zvezdu. Kule i ja smo, nakon što nam je Džaja dao zeleno svetlo, krenuli na jednu utakmicu da ga gledamo. Kule je bio oduševljen. U povratku nam se desio peh, pukla nam je "šoferka", ali smo doneli Džaji dobre vesti, a on ga je kasnije otkupio. Meni je drago što je Miha došao tamo gde sam uvek mislio da može da igra. I ne da je igrao, nego je napravio neverovatnu karijeru. Sve što je uradio u Zvezdi je bilo fantastično. On je sinonim za trofeje, bio je prvak u Vojvodini, a potom u Zvezdi. Narod ga je voleo, a to je u fudbalu najvažnije. Poznavao sam mu dobro i oca, družili smo se u Borovu... Kada je fudbal u pitanju, mislim da sam nezgodan tip i drugačije gledam na neke stvari od većine mojih drugara, ali Mihi sam se uvek divio i zaista je pravdao moje poverenje. Čak i kada je igrao slabije, govorio sam mu da se to dešavalo i Peleu i Maradoni. Naježio sam se dok pričam o ovome, ne mogu da verujem da se ovo desilo. Neka mu je večna slava - emotivno će Karasi.