ZVEZDIN AS PORUČUJE: PIKSI NE SME DA SE ODBIJE! Iz Arsenala su me jurili po šumi, bio sam najbolji igrač, a mami je bilo teško...

Iako je Stefan Mitrović počeo da igra fudbal u Kanadi, bilo je jasno da će brzo napustiti tu zemlju.

- U mom godištu sam bio najboji igrač, skauti su nas stalno pratili. To mogu da kažem bez imalo skromnosti. Imali smo turneje po Americi gde su bili predstavnici velikih evropskih klubova. Prepoznali su me kao talentovanog igrača. Bio sam na četiri probe. U Arsenalu, Sportingu, Lirsu i Peruđi. Bio sam tamo vrlo uspešan, ali problem je predstavljala činjenica da nisam imao evropske papire - rekao je Stefan Mitrović za Mozzart sport i podsetio se detalja vezanih za Arsenal:

Informer

- Bili smo u Njujorku. Sećam se kako smo otac Ivan i ja išli ka kolima posle jedne utakmice i skaut Arsenala se bukvalno pojavio iz neke šume i jurio ka meni i tati. Tu smo popričali, predstavio se i pokazao punomoćje. Brzo sam otišao na probu. Odmah sam video kolika je to razlika. Do tada nikada nisam video bolje igrače. Svi su bili taktički i tehnički sjajni! Posle Arsenala sam bio u Lisabonu deset dana. Odlično sam se pokazao u Sportingu. Voleo sam da tamo ostanem, ali nisam imao sreće zbog papira. Tamo sam video drugačiji sistem rada, drugačije uslove. Momci od 13 i 14 godine rade u teretani i dižu tegove. Zato su oni spremni i jaki.

Informer

Kod Stefana se mnogo toga desilo munjevitom brzinom! Došao je u Crvenu zvezdu, potom debitovao za reprezentaciju i postigao golove u Ligi Evrope!

- Moja fudbalska priča je malo neobična. Otac Ivan je otišao u Kanadu kada je imao 14 godina, baba i deda su mi tamo stacionirani. Dugo žive na Nijagari. Tata mi je tamo odrastao, i kada je završio srednju školu kratko se vratio u Srbiju. Upoznao je moju mamu, vratili su se u Kanadu kada sam ja imao šest meseci i živeli smo tamo do moje 17. godine! Fudbal tamo napreduje, ako sa 16 godina nisi u tri MLS ekipe stvarno nemaš gde da igraš. Kada sam već počeo da pokazujem kvalitet i otišao Toronto, bilo mi je daleko od kuće. Morao sam svaki dan da prelazim 100 kilometara. Nemaju hotele i baze kao u timovi u Evropi. Tamo se fudbal igra na trku i atletiku.

Informer

Prisetio se mlađih dana, Peruđe, uspona i padova...

- I taj stil mi je odgovarao, bilo je mnogo taktike. Tu su najjači na svetu. Na početku mi je bilo teško da sa 13 godina idem sam po svetu. U Belgiji sam bio sam, mami je bilo mnogo teško. Ali to mi je sve pojačalo mentalitet i karakter, jer je to veliko iskustvo. Kada sam došao sam u Srbiju bilo mi je lako. Inače, sa kanadskom ekipom sam igrao u Barsi. Ubila nas je njihova selekcija, ako se dobro sećam bilo je 8:0 za njih. Odmah potom sam igrao protiv Intera za koji je igrao Dekijev sin, Filip Stanković. Oni su nas isto istamburali. Stvarno ne mogu da se setim rezultata, ali pozdravio sam se sa Filipom, predstavio sam mu se kao Srbin iz Kanade, kasnije smo se sreli u reprezentaciji. Pokazao sam mu i zajedničku sliku sa tog turnira. Možda mi je to bila protekcija da me Dejan uzme, a-ha...

U Radničkom je pokazao kvalitet, prešao u Crvenu zvezdu, pa debitovao za selekciju Srbije?

- Jeste, pre svega zadovoljan sam kako sam krenuo u Zvezdi. Uvek može bolje, posebno što su ovde velika očekivanja. Hteo sam da se nametnem klubu i navijačima, znao sam da imam veliku konkurenciju na krilnim pozicijama. Znao sam da nemam mnogo vremena, kada god sam igrao trudio sam se da postignem ili namestim pogodak. Stvarno nisam očekivao poziv za reprezentaciju Srbije. Sve mi je došlo brzo. Potpis za Zvezdu, potom pozivi za selekcije Srbije i Kanade. Bila je to baš velika odluka. Prelomilo je to što mi je Srbija dala šansu da postanem profesionalni fudbaler. Još kada Piksi pozove to ne sme da se odbije.

Dok je igrao za Radnički na Marakani je Dejan Stanković morao da pravi taktičke promene kako bi ga zaustavio..

Informer

- Ta utakmica je bila prelomna da dođem u Zvezdu, možda i najbolja u karijeri. Iako nisam dao gol, stvarno sam u prvih 20 minuta pravio mnogo problema Gobeljiću. Trener ga je pomerio na štopera, pa je Čupa došao da me markira. Mislim da sam i njemu pravio probleme, malo smo se šalili tokom utakmice. Plašio sam ga, rekao mu otprilike „dođi ovamo“. Stvarno smo dobri prijatelji, znamo se iz mlade reprezentacije. Ali na terenu nemaš prijatelje. Stalno je bilo nešto između mene i Zvezde. Davao sam im golove i prošle sezone.

Veliku ulogu u njegovoj karijeri odigrao je tadašnji trener Nišlija Kosanović, rečima da uprava mora odmah da ga potpiše!

Informer

- Možda mi je trebalo vreme da se opustim. Tadašnji trener Radničkog Milorad Kosanović je rekao rukovodstvu kluba da se ne šali, nego da me odmah potpišu. Prvi trening kada sma bio kod čika Miše to ne mogu da zaboravim. On me je mnogo voleo kao igrača i dečka. Bio je super sa mnom, debitovao sam protiv Zvezde kod njega. Dao mi je savet da se opustim, da ne slušam starije igrače ako se deru na mene. Nego samo da igram kako znam.

Otkrio je Mitrović koliko može da se razvije!

- Najbrže sam išao 36 kilometara na sat. Mpabe je na 38. Ovde smo Bukari i ja najbrži. Moraćemo da se potrkamo!

Na kraju je opisao kako je preživljavao dane kada je trebalo da potpiše za Zvezdu.

Informer

- Telefon mi je eksplodirao. Nisam mogao da se javljam na telefon, zvali su me iz Kanade. Tamo su veliki zvezdaši! Želim da osvojimo Kup i Ligu, potom da igramo i Ligu šampiona. Razmšljam o tome. Nikada nisam propustio utorak ili sredu da ne gledam te utakmice. Mi imamo ozbiljnu šansu, ne smemo da je propustimo. Jedva čekam, za takve mečeve se živi. U Ligi Evrope smo imali gotovo grupu iz Lige šampiona. Stekli smo iskustvo, i stvarno se ne plašim!