Svi u Zvezdi da počnu da razmišljaju kao Dragović! To je put do otrežnjenja

U leto 2021. godine kada je postalo izvesno da će štoper sa austrijskim pasošem, nemačkog mentaliteta i u najboljim igračkim godinama, doći u Crvenu zvezdu, izgledalo je kao ostvarenje nekakvog lepog sna. Mnogi su verovali da kompletniji igrač nikada nije nastupao za crveno-bele. Ako se na to kao šlag na tortu doda činjenica da ga je pre svega vodila ljubav prema klubu sa "Marakane", onda njegov dolazak još više dobija na značaju. Svim srcem je želeo da stavi celog sebe u službu Zvezde i žargonski rečeno "pogine" za svaku loptu, svaki gol, svaku akciju i baš na svakoj utakmici. 

Kao pravi kapiten, iako to nije bio formalno, osobinama istinskog lidera vukao je tim i kad nije išlo. Često je bivao najbolji pojedinac na terenu, ali baš ništa mu to nije značilo ako bi pobeda izostala. Pre godinu dana poželeo je i da ode, ali mu je jasno rečeno da je on Zvezdi neophodan za Ligu šampiona. Pitanje je da li su oni koji su uspeli da ga zaustave u tom trenutku bili svesni koliko Dragović zaista znači Zvezdi i koliko im je u eri raznih Olanjinki, Ndijajea, Hvanga, Glazera, kao hleb potreban baš ovakav fudbaler.

Informer

I da ništa nije izgovorio, njegov izraz lica nakon poraza od Lajpciga, rekao je dovoljno. Odavao je nemoć, frustraciju, bes, ljutnju i sve ono što proističe iz čoveka kad se oseća inferiorno. Da ne bi bilo nedoumica, jasno i glasno opisao je šta misli o igri svog tima.

- Mi samo pričamo o nama, ali ako igramo ovako gubićemo i dalje. Moramo da se dignemo, ako hoćemo da uzmemo neki bod u Ligi šampiona. Moramo više da se trudimo, da napredujemo, mora svaki igrač da bude sto odsto bolji. Videlo se prvo poluvreme, tako ne može da se igra Liga šampiona. Moramo da se trudimo, mi smo zasluženo izgubili, ako mene pitate - rekao je u očaju Dragović.

U suštini, on je bio jedini koji je na ovaj način reagovao. Svi ostali su se držali toga da je prvo poluvreme bilo loše, ali drugo dobro, da je moglo možda do boda i slično. Štaviše, Bahar je pola sata kasnije rekao da svako ima pravo na svoje mišljenje, ali on nije saglasan sa Dragovićem. A nu tome je možda ključni problem. Bilo šta da nas muči, prva stavka pri rešavanju je - dijagnostifikovanje. Ovde je dijagnoza vidljiva golim okom, nema potrebe sa preteranim filozofiranjem. Tim Zvezde kakav je, da je, nije do kraja uigran ili barem ne radi ono što trener od njega traži. Druga stvar - ovaj tim,ma koliko za domaće standarde bio superioran, a i to je u praksi upitno, u Ligi šampiona je ispod proseka. I trebalo bi da bude na maksimumu, pa da koliko-toliko parira aždajama poput Lajpciga i Sitija. I umesto da priznaju sve to, pa probaju da isprave stvari, vode se populističkim izjavama da još ništa nije gotovo, da će Zvezda sigurno biti treća, da su navijači najbolji u Evropi i slično. Svedoci smo bili i još kstremnijih izjava poput onih da Zvezda nema konkurenciju u domačim okvirima, a da je merilo Liga šampiona. 

Informer

Poslednji je trenutak da baš svi koji imaju ikakvu ulogu u sistemu koji se zove Crvena zvezda počnu da razmišljaju kao Aleksandar Dragović. Poslednji je trenutak da shvate da imaju ozbiljan problem. Ako nastave da ponavljaju kako im je falilo malo sreće, kako je drugo poluvreme bilo bolje, kako je neki igrač za dlaku promašio šansu ili za centimetar u ofsajdu, stvarno se ništa neće promeniti. Guraće alibi priču do trenutka dok i matematički ne bude izgubljeno to famozno treće mesto i plasman u nokaut fazu Lige Evrope. Jer kad ste ubeđeni da radite dobro, ali eto, sreća nije bila na vašoj strani, onda se nećete pokrenuti, nego ćete čekati da se sreća okrene, a to se u ovim okolnostima neće desiti.