Ove "orlove“ kao da je Sale Nacionale spremao za EP!

Napravio je, dakle, sve ono što naša fudbalska selekcija nije nikad. I baš zato je dobro što su odlukom Dragana Stojkovića Piksija ili samo svojom, naši fudbaleri počeli da se ponašaju po uputstvu Saleta Nacionaleta.

„Orlovi“ su odlično raspoloženi, mirni, staloženi, nisu razmetljivi i „laki na jeziku“, ali su samouvereni! Deluju, onako na prvi pogled, ali i kroz zvanične i neformalne razgovore, da su maturirali, odrasli, opametili se, sazreli. Deluje da su ih pretkatarska euforija, mundijalski brodolom i mučenje na putu na Nemačkoj očvrsnuli, da su od momaka napravili ljude i sportiste koji ovog puta zaista ne žele samo da se pojave na velikoj sceni i da ostave dobar utisak. Ovog puta stvarno žele nešto više.

Informer

Nema ispaljivanja fraza, nema najava da možemo do polufinala, nema pretnji i olako izrečenih ocena na račun protivnika. Gudelj, Pavlović, a pre njih i Tadić, Maksimović, Spajić, pa i selektor Stojković, deluju kao da su za razliku od Svetskog prvenstva odigranog pre godinu i po, popili neki serum protiv euforije.

Piksi više ne apeluje da protivnici „nemaju krila“ i da „ne lete po terenu“, već konstatuje da Englezi imaju moćne i premoćne igrače poput Kejna, Belingema, Fodena, ali najavljuje da će biti borba neprestana. Pavlović odaje sve počasti Kejnu i Belingemu, konstatuje da možda ni 100 odsto borbenosti, posvećenosti i disciplinovanosti, neće biti dovoljno da napadači Bajerna i Reala budu zaustavljeni. Ali, da li iko misli da se popularni Kalaba uplašio? Ili da neće, ako bude trebalo, i ovaj meč u svetom srpskom dresu završiti krvave glave, razbijenog nosa i oguljenih kolena?

Nije Gudelj „visio“ u teretani i rehabilitacionim centrima nedeljama pre polaska na EP da bi turistički posetio Nemačku. Rođen je i odrastao u Holandiji, mogao je kod komšija da navrati kad god je hteo. On se ubrzano oporavljao da bi od nedelje 16. juna, pa dokle god su „orlovi“ na EP, davao sve od sebe na terenu, jer samo tako i ume da igra.

Informer

I sve je nekako „u kontri“ u odnosu na Katar, poslednje veliko takmičenje na kojem smo učestvovali, ali baš zato „sve to“ budi optimizam i nadu da će i rezultat reprezentacije biti „u kontri“ u odnosu na Mundijal. Nema velike euforije u Srbiji, u Augzburgu gde su smešteni „orlovi“ na momente zaboravite da se igra EP, jer se ni ne oseća groznica kontinentalnog šampionata dok polupijani Škoti ne zapevaju neku njihovu pesmu ili „odvrnu“ gajde.

Nema, barem za sad, a valjda će tako i da ostane, „prijatelja Saveza“, drugova, poznanika, navijača, znanih i neznanih, koji će da smaraju igrače, da im troše slobodno vreme, da žickaju potpis, selfi, suvenir...

Informer

I dobro je što je tako. Neka tako i ostane. Onako, kao u Kataru, nije bilo dobro, usledio je rezultatski kanal. Hajde onda da sad, ovako željni uspeha fudbalske reprezentacije kao ozebao sunca, probamo „ovako“, iz mirnoće, iz skromnosti, iz samouverenosti, ali jako iz petnih žila!

Ili što bi Sale rekao, a nije sramota prepisivati od šampiona - „hladne glave, sa vatrom u srcu“.

Informer