SNOVI SE NEKADA ZAISTA OSTVARUJU! Kako je "debeljuca sa Drine" od spavanja u gepeku stigao do beležnice evropskih velikana!

Dok ste još uvek u godinama kada vam je najveća briga da li će vam omiljeni crtani film početi u "7 i 15" kako bi mogli na vreme da odete na spavanje, znate da ste bezbrižni. Tek prepoznajete šta je ono pravo, iskušavate emocije, ljubav. Još ako vam prva simpatija postane fudbalska lopta, onda je jasno da su pred vama dani ispunjeni srećom, ali i znojem, radom i mnogo, mnogo odricanja. Već smo pomenuli da je trnovit put do zvezda, a postaje vam jasno da ta svetlucava, sjajna nebeska tela ne možete dosegnuti ako ne zasučete rukave.

Jedan mališan iz Batara, sela u Bijeljini, Luka Jović, dobro je naučio taj put. Zapamtio je svaku prečicu, svaku prepreku, zabeležio svako skretanje. Nije za sobom ostavljao mrvice hleba da ga sećaju na pređene metre i kilometre, ostavljao je golove, mnogo njih. 

Kada želite da ostvarite nešto morate biti odlučni u tome, ali vam je potrebna i doza sreće. Luka ju je imao kada ga je Zvezdin ekspert za mlade talente Toma Milićević uočio na jednom turniru i pozvao mališana da zaigra za crveno-bele. Tada je porodica Jović preživljavala pravu dramu, otac Milan i mali Jović spavali su u "pasatu" blizu stadiona samo da bi napadač mogao da ostvari svoj san. Imao je problem sa kilažom pa je morao da se odrekne "brze hrane". Da li je vredelo? Itekako.

Informer

- Spavali smo u tom "pasatu". Oborim zadnje sedište, ponesem od kuće jastuk i ćebe i Luki napravim krevet. Tako smo čekali utakmice, jer smo iz Batara morali da krenemo ranije. Sećam se da je jedan vikend igrao dve utakmice, prvu u subotu po podne, a drugu u nedelju rano ujutru. Nije nam se isplatilo da se vraćamo preko Drine. Doterao sam automobil ispred južne tribine i tu smo proveli noć. Palio sam ga često da se mali ne bi smrzao. Prilazili su nam portiri da vide šta se dešava, čak su nas gledali i ljudi koji čeprkaju po kontejnerima... Svi su se čudili - rekao je Lukin otac jednom prilikom.

Želeo ga je Partizan, ali je Luka odabrao drugu stranu Topčiderskog brda. Postao je najmađi strelac Crvene zvezde u istoriji. Imao je samo 16 godina, pet meseci i pet dana kada je 28. maja 2014. zaigrao protiv Vojvodine u Novom Sadu i pogodio mrežu rivala. Tada je "čupavi" mališan počeo da ispisuje nove stranice na travnatom igralištu. Dobio je nadimak "srpski Falkao" kada je Zvezdan Terzić to izgovorio pred novinarima. Mnogi su se šalili na njegov račun tada, ali...

Informer

Odlazak u Benfiku nije mu mnogo pomogao, ali taj jul 2017. godine promenio je karijeru mladog Srbina za 360 stepeni. Frankfurt je postao grad iz snova, a Ajntraht klub koji mu je oživeo karijeru. Prošle sezone sa 9 golova samo je najavio ono što će uslediti već naredne. Trenutno je drugi strelac Bundeslige sa 15 pogodaka, a još šest ih je dao u Ligi Evrope.

Zaludeo je čitavu Evropu, veliki Bajern, moćni Liverpul pa i Barselona... ko bi rekao da će mališan "iz gepeka" očevog "pasata" stići do toga da se velikani otimaju za njegov potpis. Nedavno se ostvario i na porodičnom planu, postao je otac. Ipak, upozoreni ste da put neće biti lak. Istorija se piše, kraj se ne nazire, a i zašto bi se sada stalo, bajke imaju srećan kraj, a Lukina svakako to zaslužuje. 

Ne, on nije "srpski Falkao", on je kratko i jasno - Luka Jović.