POLJACI, SRAM VAS BILO! Radović OVO NIJE ZASLUŽIO, prekobrojan posle 13 godina!

Klub iz Varšave pravi radikalne rezove, a tužno je da je nekadašnji as Partizana postao prekobrojan, prvi se našao na udaru. 

Sigurno jedan od najboljih stranaca u istoriji kluba odlazi tiho, bez ikakvog zvaničnog oproštaja. Tri dana pre početka priprema saznao je da klub ne računa na njega.

- Oduvek sam maštao da mi odlazak iz Legije bude pred punim stadionom, gde ću izaći pred navijače sa mojom porodicom. Najviše me boli to što nisam dobio priliku da se kao čovek oprostim od navijača. Ovo je moj klub, moj grad. Mnogi sada čekaju da udarim na klub iz ogorčenja, ali ja neću. Žao mi je što se sve ovako završilo, ali zahvalan sam svima na prelepim godinama koje smo proveli zajedno. Ako nisam potreban - nema problema. A, da će me boleti sve ovo - hoće - rekao je Radović za poljske medije.

I pored svega, poručio je klubu da uvek može da računa na njega.

- Ako zatrebam, znaju gde sam.Ja otvaram novu fazu u životu, želeo bih da igram bar još godinu dana. Videćemo, moram da razgovaram sa suprugom i porodicom.

Priznaje da je u Legiju 2006. godine došao da mu bude usputna stanica, a ostao je 13 godina.

- Kada sam kao igrač Partizana dobio ponudu Legije, oklevao sam. Nisam ništa znao o klubu, o ligi... Za trenera crno-belih je došao Jirgen Reber, kod kojeg nisam dobijao priliku da igram, a to je najvažnije za mladog igrača, kakav sam tada bio. Na kraju sam odlučio da prihvatim poziv Legije. Plan je bio da dođem da odigram godinu-dve i da odem dalje. Ispalo je da sam 90 odsto moje karijere odigrao u klubu iz Varšave.

Od 2006. do danas samo dve godine Radović nije bio u Legiji. Deo tog perioda proveo je ponovo u Partizanu. 

- Uvek sam govorio da ću karijeru završiti ili u Legiji ili u Partizanu. Kada sam otišao iz Olimpije, dobio sam poziv Partizana i rešio sam da se vratim. Međutim, sve se okrenulo posle eliminacije od Zaglebja. Odjednom su stariji igrači, na čelu sa mnom, postali krivci za neuspeh. Napali su nas i navijači, sve sam to osetio na svojoj koži i rešio sam da odem, jer ništa od toga nije imalo smisla. Stigao je poziv predsednika Lesnodorskog i u poslednjem trenutku sam ponovo postao igrač Legije.