HTEO SAM DA PLAČEM NA "MAKSIMIRU"! Dve decenije kasnije Deki Stanković i dalje oseća naboj duela protiv Hrvatske!

Junak našeg tima bio je najmlađi akter Dejan Stanković, koji je postigao gol za 2:1. Njegov zahvat posle centaršuta Siniše Mihajlovića, kada je loptu "očešao" leđima i poslao je iza leđa Dražena Ladića, i danas se prepričava.

Dve decenije kasnije sada kao fudbalski penzioner Stanković se prisetio iscrpnog meča u Zagrebu.

- Znali smo da tada moramo da damo 200 posto svojih mogućnosti jer smo sa igračem manje. Pred kraj utakmice umor je bio neverovatan, bukvalno me sve bolelo od trčanja i borbe, hteo sam da plačem ali smo svi išli dalje i do kraja jer je motiv bio veliki. To je bila jedna od fizički najzahtevnijih utakmica u mojoj karijeri - rekao je Stanković u izjavi za Telegraf.

Stanković ističe da se niko nije uplašio atmosfere na Maksimiru, ali se posebno seća muka na kraju meča.

- Straha nije bilo ni malo, a atmosfera je bila zaista vruća! Drhtale su tribine od huka navijača, ali svima nam je u sećanju ostao muk na kraju utakmice. Bukvalno neprirodna tišina za fudbalsku utakmicu, kad je sudija svirao kraj! Mislim da taj momenat svi pamtimo - rekao je Stanković i dodao da se ne bi ne setio datuma da ga nisu podsetili mediji.

Strelac ključnog gola u remiju 2:2 istakao je nije bilo unapred poznato kako će se završiti akcija kojim je zatresao mrežu tadašnjeg trećeplasiranog tima na planeti.

- Nije bilo prethodnog dogovora, jednostavno sam krenuo na prvu stativu i pratio loptu koja je naravno bila idealna. Moram da priznam da je tu postojao i faktor sreće i da je lopta dobila čudnu putanju. Ja sam bio strelac, ali cela ekipa ima zasluge za sve sto se dogodilo u tim kvalifikacijama - rekao je Stanković.

Bonus video: