NAJEŽIĆETE SE, JEZIVA ISPOVEST! Gladovao je, živeo sa pacovima i gušterima, a danas je milioner!

Nani je u strašnoj ispovesti otkrio koliko mu je život bio težak.

- Cela priča je počela jer smo gladovali. Jednog dana sam se kao dete postao ubeđen da je Bog izabrao mene da budem fudbaler. Živeo sam sa majkom i osmoro braće i sestara u kući koja je imala rupe u podu iz koje su izlazili pacovi i gušteri. Nismo imali šta da jedemo, borili smo se za svoje živote. Ali onda je jedan od braće došao na ideju kako možemo da jedemo besplatno - priča Nani.

Živeo je sa porodicom u drvenoj kući, a kada bi padala kiša, pokrivali su krov plastikom. Njegov otac je u jednom trenutku sakupio dovoljno novca da napravi bolju kuću. Ali, otišao je na Zelenortska Ostrva i nije se vratio. 

Informer

- Voleo sam ga previše da bih bio besan na njega, ali njegovo odsustvo je mojoj majci prilično otežalo sve. Četiri ćerke i pet sinova, od kojih sam bio najmlađi, brinula je o svima. Radila je sve da bi nas prehranila. Pevala je, radila je u restoranu i čak i u vatrogasnoj stanici.

- Posle nekoliko godina upoznala je novog čoveka, koji nije hteo da živimo u našoj kući, nego njegovoj, a ona je bila mnogo gora. Uselili smo se i nas desetoro je delilo jedno kupatilo, jednu dnevnu sobu, jednu kuhinju i kupatilo. Morao sam da spavam na kauču. Ubrzo sam se navikao na pacove i guštere. Ali jedina stvar na koju nikad ne možete da se naviknete je glad - kaže Nani.

Glad je po njegovim rečima teško objasniti...

- Svi kažu "pogledajte jadnu decu u Africi", ali ne urade mnogo toga. Ko je osetio glad, toliko da vam usta budu suva, stomak vrišti, a telo bude toliko slabo da ne moćete ništa da radite tada, on zna o čemu pričam - nastavlja Portugalac, koga je glad naterala da pronađe izlaz iz teške situacije.

- Jednog dana je moj brat dobio ideju, mislim da sam imao deset godina. On je pet godina stariji. Pitao me je "zašto ne odemo u bogati deo Lisabona i tražimo hranu?". Ja nisam bio siguran, ali Paulo je znao da će oni imati višak hrane i bio sam zapanjen. Davali su nam krekere, supu, hleb, kupovali nam hranu. Čak smo stekli i prijatelje.  Mislim da smo im se dopali jer nismo krali, nego smo bili iskreni. Jednog dana dok smo igrali fudbal Paulo je ušao u "Pica Hat" i tražio picu, rekli su da nemaju, ali nas je jedna žena dozvala i dala nam. Kakav ukus! Ljudi će misliti da preterujem, ali garantujem vam da i dan danas mogu da osetim ukus te pice. Žena nas je pitala šta radimo i rekli smo da igramo fudbal, pa nas je pozvala da dođemo i sutradan.

Informer

- Gledala nas je dok igramo fudbal i rekla nam "slušajte, imam jednog prijatelja, profesionalnog fudbalera. Možda može da vam pomogne". Taj prijatelj je bio Marko Aurelio. I tako smo tražili picu, a dobili probu u jednom od najboljih klubova u Portugalu - rekao je 33-godišnji Nani, danas igrač Orlanda.

Bonus video