ŽELEO SAM DA SE UBIJEM! Potresna životna priča SRPSKE LEGENDE!

- Bezbrižno detinjstvo prekinuto je 1962. kada pobegoh grobaru s lopate. Ja, dete, 12 godina. Stomak me je boleo, otišao sam u januar kod jednog doktora Nemca i on mi reče da sam dobio stomačni grip. Ispostavilo se da mi je puklo slepo crevo. Dobio sam sepsu trbušne duplje, isekli su mi nekih 50-60 centimetara creva. Od tada, ceo život imam problema sa stomakom - rekao je Svilar na startu razgovora za "Kurir". 

Informer

Neko vreme legendarni golman nije imao većih problema, da bi se oni vratili taman kada je dogurao do prvog tima Crvenke. 

- Bili smo u vozu kada je počeo nesnosan bol, izneli su me iz voza u Sarajevu. Taksi, pravac bolnica Koševo. Creva su mi prirasla, morali su sve to da seku. Moja druga operacija, a imao sam ih sedam - rekao je Svilar i nastavio. 

- Ratko, fudbal ti je zabranjen. Doživotno - glasi obaveštenje koje sam dobio od doktora posle operacije. Posle mesec i po dva, oporavio sam se. Otišao sam na trening, ali nisu mi dali da treniram.

Ipak, niko nije mogao da spreči Ratka Svilara da se vrati fudbalu, a i sam je "zapretio" ocu da će se ubiti na putu do Sivca. 

- Tata, ima ona jedna topola između Crvenke i Sivca. Znaš gde je?

- Znam, pa?

- E, nagaziću sto pedeset na sat i zakucaću se u nju! Ili ću se ubiti ili igrati fudbal! Treće nema.

Informer

Njegov odlazak u Partizan bila je gotova stvar, ali se nešto u poslednjim momentima izjalovilo što ga je odvelo na drugu stranu. 

- Tata je bio veliki partizanovac. Bilo je sve dogovoreno, ali u poslednjem momentu je propalo. Vratio sam se u Crvenku i nedugo zatim Vujadin Boškov me vodi u Vojvodinu. Bili smo timčina! Predsednik kluba Petar Palkovljević Pinki preminuo je pre tri sedmice. Da nije bilo njega, ne bi bilo ni moje priče sa Vojvodinom. Zadržao me je u klubu sedam-osam godina, ada se nije tu našao, verovatno bih u nekom periodu otišao u Partizan. Da sam morao da branim s jednom nogom - to bih učinio za njega - istakao je Svilar. 

U Novom Sadu je ostavio dubok trag, brojni klubovi su dolazili da ga gledaju, a Ajaks je bio najkonkretniji. Ipak, i odlazak u Amsterdam je propao. 

- U Novi Sad je došao Ajaks da me gleda na meču protiv Dinama. Želeli su me i hteli su da se na licu mesta uvere da sam golman za njih. Igrali smo s Dinamom. Njima je to bio meč za titulu i bilo im je potrebno da nas pobede sa pet golova razlike. Izgubili smo 1:0 golom u 88. minutu. Odbranio sam 15 zicera. Zvezda je tada uzela titulu. Posle meča ljudi iz Ajaksa seli su u kola i došli kod mene kući. Pitaju koliko tražim, rekoh 200.000 dolara. Odgovaraju: "Dajemo ti 250.000 dolara, čisto da ne bude nikakvih problema u vezi finansija - kazao je on. 

Informer

Karijeru je završio 1996. sa punih 49. godina i to u dresu Antverpena. Za Belgijance je branio 16 sezona, uspeo da uzme i trofej šampiona u Kupu, da bi kasnije u četiri navrata bio i trener kluba. Iapk, nova nesreća pogodila je Crvenčanina zbog koje je bio u komi i prestao da se bavi trenerskim poslom. 

- Kupio sam roštilj na plin koji nikada do tada nisam imao. Uvek sam koristio ugalj. Bio je vreo dan, preko 30 stepeni. U jednom momentu otišao sam u kuću da uzmem viljušku za okretanje mesa, kad začuh suprugu Marijanu: "Ratko, Ratko, izgleda da se nešto zapalilo kod roštilja.

Svilar je pokušao da ugasi požar, ali nije uspeo. Doživeo je povrede koje su mogle da mu oduzmu život. 

- Izgorelo mi je lice, ruke, prsti... Seo sam na livadu i gledao kako mi nestaje nešto što sam gradio ceo život. Kako tu malu vatru nisam uspeo da ugasim, pitam se u neverici i tuzi. Hitna pomoć me je odvezla, odmah su me prebacili u Brisel i naredna četiri dana bio sam u veštačkoj komi. Šta su oni tada trpali od lekova u mene - pojma nemam, ali sve me je to drastično promenilo. Postao sam mnogo nervozniji i napetiji - podvukao je on.