NEVEN SUBOTIĆ ZA INFORMER O HUMANITARNOM RADU! Dečji osmeh važniji mi je od titula!

Njegova fondacija, osnovana upravo 2013, dosad je sprovela čak 363 projekta, koji su pomogli da prevashodno deca u Etiopiji dobiju vodu za piće i toalet.

Subotić, koji danas igra za austrijski Altah, u ekskluzivnom razgovoru za Informer kaže da ga boravak među afričkom decom više ispunjava nego kad je s fudbalskom loptom.

- Sport je na kraju samo sport. To je vrlo lepo, ali... Šta je najbitnije u životu? Nije to pobeda u nekoj utakmici, nego sve ono što si uradio tokom života. Svi mi poznajemo neke ljude prema kojima gajimo veliko poštovanje, jer se oni svakog dana bore za bolju budućnost čovečanstva. I meni je važnije da budem jedan od tih ljudi nego da budem upamćen kao veliki sportista. Najlepše je, naravno, ako možeš da spojiš i jedno i drugo, ali bitniji su ljudi nego igra. Nema ništa lepše od dečjeg osmeha i sreće, to je lepo doživeti, jer shvatiš da smo svi isti - kaže Neven Subotić.

Ruši stereotipe

Njegova fondacija snabdela je dosad 87 škola pijaćom vodom i toaletima, a u više od 240 naseljenih mesta takođe je dopremila vodu za piće. Ranije su deca iz najugroženije regije u Etiopiji morala da pešače po nekoliko sati da bi otišla do izvora, pa su zbog toga propuštala i časove u školi.

- Mi smo fokusirani na borbu za čistu vodu i da taj program bude realizovan, a ne da ostane mrtvo slovo na papiru. Želimo da bar malo popravimo standard za svu našu braću i sestre na svetu. Do sada smo realizovali 363 projekta, zahvaljujući kojima oko 120.000 ljudi u Africi sad imaju vodu i toalet - objašnjava Subotić.

Informer

Dok većina fudbalera želi najskuplji model automobila ili više njih u kolekciji, zatim najnoviji mobilni telefon, što veću kuću i odlazak na letovanje na atraktivnu destinaciju, Subotić svaki odmor provodi u Africi.

- To je stereotip o fudbalerima, nisu svi takvi. Mediji su umnogome kreirali takvu sliku. Ima među fudbalerima mnogo dobrih ljudi, koji su dobri muževi i očevi, ali je medijima interesantnije da pišu kad fudbaler napravi neki kiks na terenu ili van njega. Sve je više fudbalera poput mene, naročito u prethodnih deset godina, koji se trude da utiču na rešavanje svetskih problema i pomognu najugroženijim narodima sveta - ističe nekadašnji vicešampion Evrope.

Ipak, Subotić ne pamti kad je poslednji put letnji odmor između dve sezone ili zimsku pauzu proveo na moru ili na planini.

- Ja sam dao celog sebe ovom poslu, ali ne smatram da sam se bilo čega odrekao. Naprotiv, upoznao sam divne ljude, zemlje i kulture. Nagovaram li i saigrače da urade isto? Neću da nagovaram nekog ko nije zainteresovan. Mogu samo da pričam ono što znam i šta sam doživeo, pa onda ako neko to hoće da proba i ponovi, jako ću se obradovati. Važno je da ljudi koji imaju mogućnost putuju po celom svetu da bi shvatili čega svega ima na našoj planeti i kako neki drugi ljudi žive - ističe Subotić.

Informer

Sigurnost i zdravlje

Subotić je rođen u Banjaluci 1988, ali je sa pet godina zajedno s roditeljima emigrirao u Nemačku zbog rata u bivšoj Jugoslaviji. Krajem devedesetih preselili su se u SAD, gde je Neven počeo da igra fudbal. Nomadski život u ranoj mladosti takođe je uticao da srpski štoper danas ima izraženu želju da pomaže drugima.

Neven je u Nemačkoj debitovao za Majnc pod vođstvom Jirgena Klopa, koji ga je potom odveo i u Dortmund. Ostali su veliki prijatelji.
- Klop je svetski trener, to se zna. Takođe je svetski čovek, gde god da ode, uživa puno poštovanje, zasluženo. U svemu što radi daje celog sebe i ima puno poštovanja i razumevanja za igrače, za druge ljude s kojima sarađuje, a onda mu oni vraćaju na isti način. To je njegova glavna karakteristika - naglašava Subotić.