DETALJI ZA KOJE NIKO NIJE ZNAO! Otac nekadašnjeg Zvezdinog golgetera progovorio o porodičnim tajnama!

Ovo je priča o porodici koja je postala nesrećna onda kada je trebalo da uživa u sreći i blagodetima zajedništva i zajedničkog truda“, poruka je knjige "Važan je kraj", koju je, kao izdanje autora Saše Pešića, objavila štamparija „Riža“

Knjiga “Važan je kraj”, koja je ovih dana izašla u luksuznoj i majstorski urađenoj opremi kraljevačke “Riže”, i pored tematike koja je daleko od razbibrige i zabave u vreme epidemije, predstavlja ozbiljno i vredno delo, iako je u pitanju prva knjiga čoveka koji, verovatno, nikada nije ni pomišljao da se lati pera u spisateljske svrhe. Najkraće rečeno to je knjiga dokumentarističke proze koja se širi u mnogim pravcima, obuhvatajući celokupnost života u današnje vreme, sa svim onim primesama i nijansama koje ga čine. Tako se ova knjiga može čitati i kao psihološka drama, sociološka kritika, pa i kao lakši triler jednostavnog zapleta, ali teških scena i neizvesnog kraja. Ono što je takođe zanimljivo jeste da je sam pisac u uvodu najplastičnije, najsažetije i vrlo jasno odredio sebe kao pisca i objasnio šta ga je navelo da napiše knjigu.

- Dragi moj čitaoče, pred Tobom je jedna tužna knjiga, ili knjiga tuge i teškog razočaranja. Možda bi čak bilo najbolje reći – potresna, pošto su nas učili da knjige ne mogu da budu tužne, a ljudi mogu, bar poneki i bar još neko vreme. Ono što je njen sadržaj, smešten među ove ljupke korice, možda i neće svakog da rastuži, to mi nije ni bio cilj, ali sam siguran da nikoga neće ostaviti ravnodušnim, budući da je pisana iskreno i na osnovu činjenica koje su očigledne i dostupne svakome ko u njih posumnja - ističe Pešić u knjizi.

Saša Pešić je u knjizi progovorio  o poodičnim odnosima.

Između ostalog Pešić je u knjizi otkrio da nije u dobrim odnosima sa sinom, te da mu Aleksandar ne dozvoljava da vidi unuka, te da je podigao tužbu zbog porodične kuće.

U Knjizi je dodao  da je sam sebi podigao grobnicu, te da se iselio iz svog grada Niša.ž

Informer

- Ne sumnjam da ima i onih koji će likovati govoreći „Tako mu i treba“, kao što u svakom sportskom događaju, a i životu bez sporta, ima  navijača i onih koji osporavaju tuđe rezultate, čak i kad su oni očigledni, i naročito tad. To su oni kojima je duševna hrana da se slade tuđom nesrećom. A ima li za to boljeg primera nego kad se uspešni sin odrekne oca, onog koji ga je fizički stvorio i do uspeha doveo, a onda biva optužen da je bacio oko na sinovljeve pare, na njegovo bogatstvo stečeno sopstvenim kvalitetima i časnim i poštenim poslom? Nema, naravno. I možda su u pravu ti dušebrižnici i zagovornici srpske svekolike osobenosti sazdane na prizivanju svega samo „da komšiji crkne krava“. Možda mi tako i treba jer sam zanet onim što je pozitivno zanemario iskonsko pravilo da velika sreća ne dolazi bez velike nesreće, a o tome je trebalo blagovremeno razmišljati, još dok su mi drugi pleli omču za vešanje, od čvrstih niti sopstvene zlobe i pakosti -istakao je Pešić u knjzi.