ISTORIJAT MUNDIJALA - MONTEVIDE0 1930! Prvi i jedini šampionat bez kvalifikacija, omaž ustavu, tri stadiona i titula domaćina

Iako je FIFA, kao krovna svetska fudbalska organizacija, čvrsta u odbrani krilatice da se politika ne sme mešati u sport, upravo je politički akt bio jedan od razloga da domaćin prvog Svetskog prvenstva u fudbalu bude Urugvaj.

Bio je to svojevrsan omaž stogodišnjici prvog Ustava urugvajske države, koji je donet 1830. godine. Domaćin se postarao da ima i sportski argument za organizaciju turnira jer je 1928, dve godine pre prvog Svetskog prvenstva, osvojio zlato na Olimpijskim igrama u Amsterdamu, savladavši u finalu Argentinu sa 2:1.

Svega 13 selekcija našlo se na prvoj planetarnoj fudbalskoj smotri koja je održana od 13. do 30. jula u Montevideu.

Kako pre više od devet decenija nije bilo lako stići do Južne Amerike, igrale su samo selekcije sa lokalnog kontinenta, iz susedne Severne Amerike i Evrope.

Prvi i jedini put Južna Amerika imala je sedam predstavnika, a to su uz domaćina Urugvaj bili Argentina, Čile, Brazil, Bolivija, Peru i Paragvaj.

Sever Amerike predstavljali su Meksiko i Sjedinjene Američke države, selekcije koje su i danas sile u KONKAKAF zoni.

Za većinu evropskih zemalja put preko Atlantika bio je skup, rizičan i nepoželjan. Ostrvske zemlje - Engleska, Severna Irska, Škotska i Vels bojkotovale su FIFA, a tadašnji predsednik FIFA Žil Rime uz pomoć tadašnjih političkih vladara uspeo je da na turnir ugura svoju Francusku i ubedi Rumune, Belgijance i Jugoslovene da učestvuju i brodom dodju na drugi kontinent.  

Informer

Kako je organizovani fudbal tek bio u povoju, dešavali su se biseri poput činjenice da je selektor Rumunije Konstantin Kostel Radulesku u pauzama od brige o nacionalnom timu bio i sudija na turniru. Glavni ili pomoćni, bilo je svejedno, ali na utakmicama koje nije igrala Rumunija. Vodilo se računa o regularnosti.

Igralo se na svega tri stadiona u Montevideu. Za potrebe šampionata izgradjen je u to doba megalomanski Sentenario, koji je i danas dom fudbalera Urugvaja, a tada je na njega moglo da stane 90.000 duša.

Informer

Stadion Gran park sentral, na kome danas u dresu Nasionala iz Montevidea lopte tera bivši as Ajaksa, Liverpula i Barselone Luis Suarez, takodje je bio u upotrebi, kao i stadion Positos.

Ekipe su bile podeljene u četiri grupe. Prva grupa je imala četiri člana, a ostale tri grupe po tri, a samo je prvoplasirana ekipa prolazila u polufinale.

Prvog dana odigrane su dve utakmice u isto vreme. Francuska je pobedila Meksiko sa 4:1, a Amerika Belgiju sa 3:0. Ostaće upamćeno da je prvi gol na svetskim šampionatima postigao Francuz Lusijen Loran posle 19 minuta igre u meču sa Meksikancima.

Argentina je u Grupi 1 preslišala Francusku, Meksiko i Čile, dok je u Grupi 2 Jugoslavija otvorila turnir pobedom nad Brazilom (neka tako bude i u Kataru), a prolaz dalje overila trijumfom nad Bolivijom.

Domaćin Urugvaj lako je u Grupi 3 izašao na kraj sa Rumunijom i Peruom, baš kao i SAD u Grupi 4 sa Paragvajem i Belgijom.

Polufinala nisu bila ni blizu današnjim, koja ponekad podsećaju na partije šaha. Argentina je demolirala Sjedinjene Američke Države sa 6:1, a Urugvaj je identičnim rezultatom porazio Jugoslaviju.

Utakmice za treće mesto nije bilo, pa se Jugoslaviji piše četvrto mesto jer je imala za jedan gol slabiju gol-razliku od Amerikanaca.

Epilog u finalu bio je identičan kao dve godine ranije u finalu Olimpijskih igara. Urugvaj je savladao Argentinu sa 4:2 i postao prvi šampion sveta.

Strelci za domaćina bili su Dorado, Sea, Irijarte i Kastro, dok su pogotke za „gaučose" postigli Peuselje i Stabile.

Upravo je Giljermo Stabile bio najbolji strelac turnira sa osam pogodaka, a pet je postigao Pedro Sea iz Urugvaja. Najefikasniji u redovima Jugoslavije bio je Ivan Bek sa tri pogotka.

Pilot Mundijal koji je organizovala FIFA je uspeo, a već za četiri godine 32 selekcije učestvovale su u kvalifikacijama, a 16 je otišlo na finalni turnir u Italiji.