ISTORIJAT: SVETSKO PRVENSTVO 1962. GODINE, BRAZILOVA ODBRANA TITULE

Svetska prvenstva 1954. i 1958. godine održana su u Evropi, pa je sad red bio da domaćin bude iz Južne Amerike. Konkurisali su Argentina i Čile i svi su bili ubeđeni da će „gaučosi" biti domaćini, jer su već u to vreme imali fantastične stadione i nacija je živela za fudbal. Međutim, preokret se desio dve godine pre Mundijala, kad je Čile pogodio razoran zemljotres. Bilo je na hiljade ljudskih žrtava, a materijalna šteta je merena milionima evra. To je iskoristio predsednik čileanskog Fudbalskog saveza i pred čelnicima FIFA održao emotivan govor. Ključna je bila rečenica: „Mi nemamo ništa, ali moramo imati Svetsko prvenstvo".

Bez iznenađenja u grupama

Kroz kvalifikacije mesto u Čileu tražilo je 14 reprezentacija, pošto su se direktno plasirali domaćin i Brazil kao aktuelni svetski šampion. Kad je ta faza završena, formirane us četiri grupe sa po četiri selekcije, u kojima je igrao svako sa svakim, a onda su po dve najbolje plasirane iz svake grupe prolazile u četvrtinu finala.

Grupu A činili su Sovjetski Savez, Jugoslavija, Urugvaj i Kolumbija. U grupi B su bili Zapadna Nemačka, Čile, Italija i Švajcarska. U trećoj grupi nalazili su se Brazil, Čehoslovačka, Meksiko i Španija, a u četvrtoj Mađarska, Engleska, Argentina i Bugarska.

Nije u grupnoj fazi bilo velikih iznenađenja i uglavnom su dalje prošli svi od kojih se to očekivalo. U odnosu na prethodni Mundijal, u Čileu je bilo manje golova. Do izražaja su prvi put došle taktičke zamisli, a na pojedinim mečevima igralo se prilično grubo. Najviše je pošteđen bio domaćin Čile, čiji su igrači pravili ozbiljne faulove, a nisu kažnjavani. Recimom utakmica sa Italijom na stadionu „Nacional", kasnije je nazvana „Bitka za Santjago". Obilovala je faulovima, najviše u režiji domaćina, a isključena su dvojica italijanskih fudbalera. Pobedio je Čile (2:0), a glavni sudija Aston rekao je kasnije da je tu utakmicu bilo nemoguće kontrolisati. 
Pobednici grupa bili su Sovjetski savez, Nemačka, Brazil i Mađarska, a u četvrtinu finala su prošli i Jugoslavija, Čile, Čehoslovačka i Engleska. 

Informer

Brazil je već tu bio oslabljen, jer je igrao bez svog najboljeg fudbalera Pelea, koji se povredio tokom grupne faze. „Karioke" ipak nisu odustajale od zacrtanog cilja i u svaku utakmicu ulazile su sa namerom da trijumfuju. Tako su u četvrtini finala pobedile Englesku (3:1) golovima Garinče u 31. i 59. i Vave u 53. minutu. Jedini gol za Engleze na pomenutoj utakmici dao je Hičens u 38. minutu. U istoj fazi takmičenja Čile je pobedio Sovjetski savez (2:1), Čehoslovačka Mađarsku (1:0), a Jugoslavija Zapadnu Nemačku (1:0) golom Petra Radakovića u 85. minutu. 

U polufinalu su se ukrstili Čehoslovačka i Jugoslavija i Brazil i Čile. Utisak je da su „plavi" bili umorni od duela sa Nemcima, što se videlo na ovoj utakmici. Izgubili su od Čehoslovačke (3:1), a jedini gol za našu reprezentaciju dao je Dražen Jerković.

Drugo polufinale izazvalo je mnogo više interesovanja, jer su se sastale najatraktivnija selekcija na Mundijalu i domaćin. I dok je Jugoslaviju gledalo manje od 6.000 ljudi,  na ovom polufinalu bilo je skoro 80.000 gledalaca. Imali su šta i da vide, jer je na uzbudljivom meču bilo šest golova, a pobedile su „karioke" (4:2). Po dva gola za najbolju selekciju dali su Garinča u 9. i 32. minutu i Vava u 47. i 78. minutu. Golove za domaću reprezentaciju postigli su Horhe Toro u 42. i Lionel Sančez u 62. minutu iz penala.

Finalna utakmica nije izazivala pažnju kao na ranijim Svetskim prvenstvima, jer nije bilo domaćina, a protivnik Brazilu bila je neatraktivna Čehoslovačka. Stadion „Nasional" primao je 77.000 ljudi, a na tribinama je bilo malo više od 65.000 prisutnih. Povela je Čehoslovačka golom Jozefa Masopusta u 15. minutu. Kratkog daha je bilo radovanje evropske selekcije, jer je Brazil kroz dva minuta došao do izjednačenja preko Silveire. Do kraja je bilo 3:1, a golove su dali još Zito u 69. i Vava u 78. minutu.