Foto: EPA
Sport
Barsa i Real joj gledaju u leđa: Evo kako je Đirona porasla "preko noći"
Malo ko je u ovo verovao kada je počinjalo takmičenje. U 1. kolu, Đirona je u gostima odigrala nerešeno sa Real Sosijedadom (1:1) i najavila jednu od prosečnih sezona. Međutim, kako je vreme odmicalo, katalonski klub ređao je pobedu za pobedom. Kada je igrao dobro, pobeđivao je dosta lako, a kada je igrao loše, opet je pobeđivao na timsku igru, minimalnim rezultatom, ali uspevao je nekako da dođe do trijumfa. Jedini ko je uspeo da uzme skalp Đironi bio je Real Madrid (3:0). Silovito su krenuli "kraljevići", do prvog pogotka su stigli već u 17. minutu, do drugog u 21. minutu i tako su slomili duh i moral timu, koji nije uspeo da se oporavi. Do kraja je bilo 3:0. Ipak, to nije ostavilo previše traga na Mičelove izabranike i posle Reala nastavili su po starom. Trenutno su ekipa sa najviše datih golova (31:16) i neprikosnoveno čuvaju čelnu poziciju.
U izjavi za Informer, nekadašnji fudbaler ovog kluba Ranko Despotović, koji i dan danas živi u Španiji i prati prilike u tamošnjem fudbalu, ističe da ništa od toga nije slučajno i da se uspeh nije desio preko noći.
Informer
- Od neke 2008. ili 2009. godine, u klub je ušla grupa ljudi koja je ozbiljno radila na njegovom napretku. Što bi se reklo svi su "veslali u istom pravcu" i to se do danas nije promenilo. To je zapravo ključ uspeha. Bio je to drugoligaš koji je želelo u viši rang takmičenja i 2010. godine, kad sam ja bio tamo. Međutim, nije uspeo, ali je kroz koju sezonu ušao. Zatim je bio jedan period od dve, tri sezone kada se Đirona borila za opstanak u ligi. Sve to vreme je napredovala i vremenom je postala stabilan član Primere - objašnjava Despotović.
Informer
Kako je klub rastao, tako je došao u poziciju da dovodi i dobre igrače. Nisu to više bili oni koji nisu nigde drugo mogli. Spojili su mlade i iskusne i napravili su tim koji ne obiluje zvezdama, ali dobro funkcioniše.
- Tamo ima igrača koji jedva da imaju 20 godina, a imate recimo reprezenttaivca Urugvaja Kristijana Stuanija, koji je kapiten. Ima 37 godina, ogromno iskustvo i kad imate takvog čoveka u svlačionici, onda on pokrene i mlađe. Najveća snage Đirone je u timu. To je sistem u kojem samo mogu da se menjaju elementi. Ne zavisi od pojedinaca, tako da je manji problem ako neko ne igra. Recimo, Barselona i Real Madrid imaju vrhunske igrače, ali imaju neke zvezde na kojima se mnogo bazira igra. I kad njih nema, ekipa oseti. U klubovima kojima je tim važniji od pojedinaca, uvek svi jednako vuku i tako dobijaju. Oni ove sezone dobijaju i kad igraju loše, a to je velika snaga tima - ističe Despotović.
Mičel: Belingem košta kao
naš dvogodišnji budžet
Fudbaler Real Madrida Džud Belingem plaćen je onoliko koliko iznosi naš budžet za dve godine, rekao je nedavno trener Đirone Mičel. On je želeo da ukaže koliko je ustvari nerealna borba katalonskog kluba sa gigantima Primere.
- Videćemo do kada će ovo da traje. Voleo bih naravno što više, lepo je biti na vrhu tabele. Ipak, želim da navijači znaju da je Belingem plaćem onoliko koliko mi imamo za sve troškove za dve godine. To je velika razlika u odnosu snaga - poručio je Mičel.
U poslednjih 20 godina, samo je Atletiko Madrid u dva navrata uspeo da prekine dominaciju Real Madrida i Barselone. Oni najveći fudbalski romantici, koji vole neobične priče u fudbalu, navijaju da to ove godine bude Đirona. Međutim, sezona je duga, biće uspona i padova, šanse da se tako nešto desi ove godine nisu velike.
- Lepo je to objasnio Gvardiola, kada je uspeh vezivao za novac. On je rekao da sa mnogo para može da kupi 15 vrhunskih igrača i neka na svakoj utakmici trojica imaju fantastičan dan, on će pobediti. E to sad važi za Barsu i Real. Svaki klub ima krize. Barselona na početku sezone, Real negde u ovo vreme, Atletiko Madrid u proleće i tako dalje. Ipak, sa jakim igračkim kadrom lakše se izvući iz krize. Biće zanimljivo videti kako će se Đirona nositi sa krizom kad joj naiđe, a naiči će sigurno. Ja joj svakako želim mnogo sreće - zaključio je Despotović.
Stadion "Montilivi" prima nešto više od 13 hiljada navijača i uvek je pun. Nove generacije koje stasavaju počinju od rođenja da navijaju za Đironu.
- Ranije su maleni Katalonci uvek gledali ka Barseloni. Đirona nije bila u Primeri i logično je bilo da se deca poistovećuju sa velikim klubom. Danas je sve više onih koji navijaju samo za Đironu. Naravno, navijaju za Barselonu u Ligi šampiona. Znate, postoji to rivalstvo između ta dva kluba, ali nema mržnje. To je člisto sportsko rivalstvo, a u osnovi ih vežu što su i jedni i drugi Katalonci i to im je najvažnije. To mora da se poštuje. Katalonija im je ispred svega - opisuje Despotović.
On se prisetio jedne anegdote iz vremena kad je tek stigao u Đironu.
- Bio sam na nekom vašaru i tamo postavljen gol gde se golman kao vrti, a ti pucaš pet penala i osvajaš nagrade ako uspeš da daš neki gol. I tako sam ja dao više golova i osvojio šal i loptu sa motivima Španije. Nastavim ja dalje sa prijateljima, sednemo na piće, vidim ljudi me gledaju popreko. Pitam se u čemu je problem, kad oni ljuti što nosim nešto sa motivima španske zastave. Ne zanima ih ništa što ima veze sa Španijom. Oni sebe doživljavaju Kataloncima. I ako već ne može Đirona do titule, onda će vam uvek reći da je najbolje da je osvoji Barsa - zaključio je Despotović.