Na današnji dan: Krvavi neredi na "Maksimiru"! Prošlo je 35 godina! (VIDEO)

Crvena zvezda je gostovala Dinamu, a u jednom trenutku navijači domaćih provalili su na teren i krenuli prema "delijama".

Počeo je obračun u kom je tada golobradi fudbaler Zagrepčana Zvonimir Boban skočio i udario policajca Refika Ahmetovića. Umesto fudbala na terenu je izbio haos, brutalna tuča "delija" i "bed blu bojsa", koji su najavili početak rata u bivšoj Jugoslaviji. Znali smo da će biti napeto, atmosfera je već bila zategnuta, ali verovatno niko nije mogao ni da zamisli da će doći do masovne tuče, žestokog obračuna. Policija nije bila spremna za pomenuti pakao, s obzirom na to da su navijači bili naoružani rekvizitima, posebno kamenjem, jer su kamenice letele na sve strane. 

Trener najtrofejnije generacije Zvezde, Ljupko Petrović, rekao je kako je tada postojao veliki politički pritisak i da je Dinamo jednostavno morao slaviti u toj utakmici. Si-En-En je neodigranu utakmicu Dinama i Crvene zvezde 13. maja 1990. godine uvrstio među pet utakmica koje su obeležile svetsku istoriju.

- Jugoslavija je bila na izdisaju i samo se čekalo kad će sve eksplodirati. U Hrvatskoj je pre utakmice Dinama i Zvezde na izborima pobedila stranka koja se zalagala za nezavisnost. Događaji 13. maja 1990. bili su uvod u najkrvaviji sukob u Evropi nakon poraza nacista 1945. godine. Buduća zvezda Milana Zvonimir Boban udario je policajca koji je pre toga napao jednog od navijača Dinama - pisao je CNN.

U Hrvatskoj su desetak dana pre toga održani prvi višestranački izbori na kojima je pobijedio HDZ s Franjom Tuđmanom. Mnogi smatraju da su neredi bili režirani upravo od strane HDZ-a.

 - Bobanov napad na policajca izrežirali su HDZ i hrvatske službe kako bi očistile policiju od srpskih kadrova - pisali su mediji.

TV Novosti su te 1990. godine, odmah po povratku igrača Zvezde u Beograda, razgovarali sa Draganom Stojkovićem Piksijem.

– Šampionsko slavlje delimično nam je pokvario događaj iz Zagreba. Bio je to užas, blago rečeno. Pitam se šta bi bilo da je utakmica odlučivala o prvaku, da je na stadionu bilo 60.000 gledalaca – pa to bi bio masakr! Kada se ovako nešto dogodi, čovek se zapita: zar je fudbal postao rat dva tima, dva navijačka tabora? Ako je tako, sport je onda izgubio svaki smisao – rekao je Piksi tada:

 – Nismo se uplašili, nego smo se šlogirali od straha! Priznajem, pomislili smo da nećemo izvući žive glave. Do početka utakmice sve je bilo okej, lepo smo dočekani, izašli smo na teren željni nadigravanja. Iako smo pred utakmicu sa Dinamom danima trenirali više rekreativno nego ozbiljno, verovali smo da ovako osveženi ne možemo da izgubimo. Međutim, kada smo izašli na teren imali smo šta da vidimo.

Prisetio se Piksi šta su sve fudbaleri doživeli i preživeli na terenu.

 – Navijači se biju, kamenje seva na sve strane i jedva smo dočekali znak sudije da možemo da “hvatamo bežaniju” u svlačionicu. Tu je bilo sve mirno, ali frka je bila kako da nas prevezu do aerodroma, jer su navijači Dinama uništavali sve što miriše na Beograd i Srbiju. Bili su spremni da unište i ljude, i vozila, i sve. U autobusu je carovao strah i vladala je jeziva tišina. Jedino je Jurić pokušao nekim crnim fazonima da razvedri atmosferu – dok nas je neviđeni kordon milicije obezbeđivao. Dok smo prolazili Zagrebom “dinamovci” su pozivali Tuđmana, tražili da ih on spasi od Srbije i slično. Kada smo stigli na aerodrom – svanulo nam je.