Sport
Na današnji dan: Rođen je trener koji je ućutkao Hrvate na "Maksimiru"!
Legenda Vojvodine i Sampdorije, bivši kormilar velikog Reala iz Madrida i selektor sa kojim je naš državni tim poslednji put učestvovao na Evropskom prvenstvu 2000. godine, rođen je 16. maja 1931. u Begeču.
Kao igrač, Vujadin je najduži vremenski period proveo u taboru "lala", a kasnije je nosio još dres Sampdorije i Jang felovs Ciriha. Bio je standardni reprezentativac Jugoslavije i 1952. okitio se srebrnom medaljom na Olimpijskim igrama u Helsinkiju.
Mnogo više uspeha Boškov je imao kao funkcioner, a kasnije i trener. Prvo je sa "starom damom" iz Novog Sada, u ulozi tehničkog direktora, osvojio titulu prvaka države u sezoni 1965/66. U periodu od aprila 1971. do oktobra 1973. bio je prvi put selektor, a potom je preko Holandije, tačnije Den Haga (osvojio trofej Kupa) i Fejenorda, stigao do Pirineja.
U Španiji je prvo sedeo na klupi Saragose, a onda je leta 1979. stigao poziv koji se ne odbija, od "kraljevskog kluba". U ekipi asovi kao što su Kamačo, Del Boske, Huanito, Santiljana... Već u prvoj sezoni stigla je "dupla kruna", titula i Kup Kralja, dok je u tadašnjem Kupu evropskih šampiona, Real poražen u finalu od Liverpula sa 1:0.
Usledio je period posta, pa rastanak u martu 1982. i dvogodišnja epizoda u Sporting Hihonu. Sledeća destinacija bili su Apenini, odnosno drugoligaš Askoli.
Uspeo je Srbin da u sezoni 1985/86. uvede ovu ekipu u Seriju B, da bi na leto preuzeo Sampdoriju. I to se ispostavilo kao pun pogodak, jer su upravo u njegovoj eri ispisane najlepše stranice klupske istorije.
Trofej Kupa Italije završio je dva puta u Đenovi (1988. i 1989.), potom je 1990. osvojen i evropski pehar - Kup pobednika kupova. A, onda i šlag na torti - Skudeto i Superkup 1991. i finale Kupa evropskih šampiona 1992, u kojem je Samp poražen od Barselone.
Boškov je kasnije sedeo i na klupi Rome, Napolija, švajcarskog Serveta i Peruđe, uz kratak povratak na "Luiđi Feris", a trenersku karijeru završio je u ulozi selektora tadašnje SR Jugoslavije.
Prvo je u julu 1999. nasledio Milana Živadinovića i uspeo na spektakularan način da privede kraju kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2000. Na 15 utakmica ostvario je učinak od šest trijumfa, pet remija i četiri poraza, ali i dan-danas se i dalje najviše pamte oni mečevi protiv Hrvatske.
Prvo je na "Marakani" bilo 0:0, a onda je 9. oktobra, u poslednjoj rundi, usledio duel na "Maksimiru". Naša selekcija uspela je da golovima Predraga Mijatovića i Dejana Stankovića dođe do vrednog remija (2:2), prvog mesta u grupi i direktne vize za Belgiju i Holandiju, dok su "kockasti" morali da ostanu kod kuće.
Na EP su "plavi" prošli u nokaut fazu, preko grupe u kojoj su bili Španija, Norveška i Slovenija. Međutim, u četvrtfinalu usledio je potop protiv "lala" od 6:1, posle čega se i popularni Vujke povukao.
Na kratko se vratio u maju 2001, kao član selektorske komisije sa Ivanom Ćurkovićem i Dejanom Savićevićem, ali je već posle nekoliko meseci ponovo počeo da sarađuje sa Sampdorijom, gde je do 2006. radio kao skaut.
Čuveni Vujadin Boškov preminuo je 27. aprila 2014, posle duge i teške bolesti, a sahranjen je na groblju u rodnom Begeču. Na poslednji oproštaj od proslavljenog stručnjaka došao je veliki broj kako evropskih, tako i domaćih, fudbalskih zvezdi i funkcionera.
Po njemu je nazvan trening-centar Vojvodine u Veterniku, ugledni list "Korijere delo sport" je objavio knjigu njegovih legendarnih citata, dok je u februaru 2022. posthumno primljen u Kuću slavnih italijanskog fudbala.