Izbačen je sa Evropskog prvenstva u Švedskoj! Piksi, sad oduvaj prepotentne Engleze, kad nam svet nije dao 1992!

Nesuđeni selektor, koga su Piksi, Dejo, Mijat, Juga, pokojni Miha oslovljavali sa „šefe“ priča o danima po odlasku u Skandinaviju i "logoru" u kojem su bili bačeni 300 kilometara od Stokholma. Tada su iščekivali iz sata u sat najcrnje vesti, da bi ih i dobili onog trenutka kada im je tadašnji predsednik FSJ Miljan Miljanić saopštio: "Čabro, momci, pakujte se, vraćamo se kući, izbačeni smo".

Svemu su, naravno, prethodile sankcije Ujedinjenih nacija, koje su tih godina pogodile i naš sport.

- Sigurno da je bio veliki hendikep što sa nama nisu otišli Hrvati, koji su nas napustili, a davali su pola reprezentacije, svetski igrači Boban, Jarni, Šuker, Bokšić, međutim i ono što je ostalo bilo je super kvalitetno, ali visoka politika je uradila svoje. Ono najvažnije, na čemu sam gradio optimizam bilo je što su ti momci, Dejo, Mijat, Džoni, Jugović, Piksi, Najdovski, Petrić, Miha, Dubajić, Leković, Brna i ostali, oni su bili igrači jedne jake pete lige u Evropi. Mladi, ali i kao mladi bili su fudbalski intelektualci. Nesreća koja nam se desila nije ih sprečila da većina njih potpisuje ugovore sa velikim evropskim klubovima i već tada rešavaju životno pitanje - finansije. Velika stvar, posle toga mogli su da misle samo na fudbal i Evropsko prvenstvo - poručuje Čabrinović.

Informer

Kao da je juče bilo, te dane i noći pamtiće do kraja života.

- Teško je raditi normalno ako non-stop zasedaju Ujedinjene nacije, te nije na dnevnom redu, te biće sutra, prekosutra, svaki čas čekaš da li nas puštaju da igramo ili nas vraćaju. I onda jednog dana "Čiča" dolazi i kaže: "Čabro, momci, glavu gore, vraćamo se kući, izbačeni smo". A mi na 300 kilometara od Stokholma u jednoj šumi, okruženi likovima u crnim uniformama sa kučićima koji su čuvali taj logor u kojem smo bili. Pa, aerodrom, kad su nas zatvorili u neku sobu bez vode hrane, gladni žedni, došao ambasador naš divan čovek, toliko se borio… Kao da smo iz Kolumbije narko dileri, s tim što je Miljan bio Eskobar, a ja odmah tu negde ispod njega, šef mafije. Onda pilot Steva Popov, ta priča se već zna,  posle drame o kojoj je i film mogao da snimi, podigao je avion i doveo nas u Jugoslaviju - objašnjava čuveni stručnjak.

Informer

Taktika je, otkriva Čabrinović bila bazirana na prvi meč sa Englezima, koji su na kraju završili kao poslednji u grupi.

- Želeo sam te prepotentne Engleze da oduvamo na startu. Imali su Linekera, Pirsa, Širera, golmana Vudsa, pa Vokera… ali nisu imali rezultate. Tu da budeš drugi, treći u grupi, ali ja sam mislio da mi možemo da se borimo za prvo i drugo mesto. To je bilo prvenstvo zemlja - vazduh. I treninge sam pravio sa igračima koji su bili „pokretni“. Prvi put sam mislio da izvedem tim bez klasičnog centarfora u špicu sa Dejom, Mijatovićem i Piksijem. Danas niko od velikih timova i trenera ne igra sa centaforima koji stoje kao panj. Holand stoji nadaje se golova Sautemptonu, Vulverhemptonu, ali kad dođu važne utakmice nema ga nigde. Ja mislim da će za nas biti ubistvo oslanjati se samo na igrače u špicu. Englezi su tada imali tešku odbranu. Njih trojica, pa još dribleri „par ekselans“ bili su čudo. Nismo ni imali bog zna kakvog centarfora, hteo sam da igraju u napadu, bez nekih većih obaveza u fazi odbrane, s tim da pomognu sredini. Znao sam da na tuđoj polovini niko ne može da uhvati, još kad odigraju dobro, ma… Englezi bi sigurno pali.

Iskusni trenerski vuk ne krije da je Piksijev spisak mogao da bude i malo drugačiji, ali, naravno dodaje da se Stojković pita i odgovara za svoje odluke.

- Piksi se oslonio na one igrače s kojima je počeo, a oni nisu baš dobro igrali. Bilo je još dobrih fudbalera. Pojedinci baš nisu ostavili utisak na mene. Recimo, eto jedan od njih, da mu ne otkrivam ime, stekao sam utisak nema motiva za reprezentaciju, na prijateljskoj utakmici protiv Belgije, prvi put je pipnuo loptu u 15. minutu, dodao prvom do sebe i trčkarao u krugu od 30. metara. Da li je on mislio da je veliki igrač i da ima pravo da stoji na terenu. Pa nije ga bog dao. A upravo najveći danas igraju najbolje i prvi stižu, a poslednji odlaze sa treninga - podvlači Čabrinović.

Informer

Prokomentarisao je i grupu C u kojoj se Srbija nalazi i kakve su šanse "orlova" u konkurenciji Engleske, Danske i Slovenije.

- Englezi već duži period imaju dobru reprezentaciju i ozbioljan tim. Daj bože, više bih voleo leba da ne jedem samo da ih pobedimo. Treba mnogo znoja i krvi da se prolije, nisam veliki optimista, dobro je što smo otišli uopšte sa ovakvim klubovima, stadionima. Sa Dancima i Slovencima možemo da se nosimo, možda možemo i da prođemo. Pobedimo Slovence, pa budemo treći, ali ni Danci ne lete po nebu. Kad nemaš dobar tim niko ti ne leži, a mislim da nemamo dobar tim.  

Informer

O favoritima na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu kaže:

- Francuzi su za mene broj 1, Španci sumnjivi, stalno nešto menjaju, ali uvek u vrhu, Englezi će se isto umešati. Italijani sa Spaletijem, Nemci domaćini. Mnogo je teško odgovoriti na to pitanje, jer su svi nekako ujednačeni. Francuzima ipak dajem prednost imaju stvarno veliki broj ekstra fudbalera. Samo ne zaboravimo, u fudbalu se uvek pojavi neka Danska, Grčka, dođu sa godišnjeg odmora, skupe se i osvoje Evropsko prvenstvo - podseća Čabra.

Legendarni trener koji je sa Piksijem, Savićevićem, Mijatovićem i društvom vraćen sa EP u Švedskoj 1992. apostrofira dva imena:

- Najbolji igrač biće svakako Mbape, ali i ovaj mali Belingem je odličan. EURO će izbaciti dosta kvalitetnih igrača, ali i dosta mlađih, a to je sve dobro i za fudbal. Sad kad gledaš najvažniju sporednu stvar na svetu, fudbaleri lete u vazduhu, svi trče, nema stajanja, a kod nas svi imaju pravo da stoje, dok napolju kad staneš odmah te izvlače sa terena, bez objašnjenja. Sve u svemu uživaću uz EURO uz TV i čašu viskija – zaključuje Ivan Čabrinović.