“Orlovi”, sad je trenutak! Za sebe, za Srbiju, za Mihu i Antaru! Za slavu!

Hajde da to rasčistimo jednom za svagda, jer rezultati u međusobnim susretima sa “bivšom braćom” koja žive podno Triglava sad već zaista poprimaju obrise paranormalnog. Dobili smo samo jednu, brojkom 1 i slovima JEDNU, od čak osam međusobnih utakmica sa Slovenijom?! I
zato je vreme da se konačno stvari postave na svoje mesto ili što kaže pesma: Da stavimo pravu stvar na pravo mesto!

Da se razumemo, imali su Slovenci oduvek dobre fudbalere. Branko Oblak je bio jedan od najvažnijih igrača reprezentacije velike Jugoslavije sedamdesetih godina prošlog veka, potom su Marko Elsner i Srećko Katanec redovno pozivani u nacionalni tim osamdesetih, Džoni Novak je pre raspada bivše države stigao do dresa Jugoslavije…

Nisu, međutim, 2000. godine (3:3 na EP, Slovenci vodili 3:0) Zahović, Milanič i Rudonja bili bolji igrači od Piksija, Mijata, Juge… Nisu ni godinu dana kasnije (1:1 obe utakmice u kvalifikacijama za SP 2002, remi u Beogradu nas koštao plasmana) Čeh, Osterc i Pavlič bili bolji od Đukića, Kežmana i Miloševića. Šta tek reći o nesrećnoj 2011. godini (poraz u Ljubljani 1:0, a trebala nam je pobeda za plasman na EP 2012.) kad su pomalo zaboravljeni Vršič, Matavž i Kirm uzeli meru Vidiću, Ivanoviću, Kolarovu, Stankoviću, Ninkoviću, Jovanoviću…

Informer

Suviše neslavnih epizoda protiv selekcije koja se, kao i mi na kraju krajeva, posle 24 godine našla ponovo na Evropskom prvenstvu, a poslednje veliko takmičenje bio joj je Mundijal 2010. Protiv zemlje koja, bez namere da ikog uvredimo, asocira na zimske sportove, zbog Tadeja Pogačara na biciklizam i hajde zbog našeg Luke Dončića, koji je prihvatio njihov pasoš, odnedavno na košarku?! Dok su oni čekali da se vrate na veliku scenu, mi smo na greškama i na teži način učili veliku školu. Današnji dan podseća na onaj kad je trebalo na Mundijalu u Rusiji „samo“ pobediti Švajcarce i zakoračiti ka osmini finala ili na onaj kad je na Svetskom prvenstvu u Kataru trebalo istog rivala savladati i izboriti drugu fazu takmičenja. Oba puta smo se „olupali“, ali valjda su naši momci izvukli sve moguće pouke iz tih mečeva. A i Slovenci, objektivno, nisu na nivou legije stranaca iz Ženeve, Ciriha, Berna i ostalih gradova podno Alpa... Zato, „orlovi“, odigrajte danas na prvom mestu za sebe, jer će vam tri boda, kako stvari stoje u ostalim grupama, vrlo verovatno biti dovoljna da obezbedite prolaz u narednu fazu i ostvarite san generacija i genracija pre vas... Posle toga, kad raširite krila i oslobodite se teških okova očekivanja i nadanja, lakše ćete leteti do neslućenih visina.

Informer

Odigraje i za navijače! Ne, nije floskula! Najave kažu da će danas na „Alijan areni“ biti više od 20.000 Srba. Znate li šta je to? To će biti najveća podrška u gostima jednom srpskom timu, klupskom ili reprezentativnom, u istoriji našeg sporta! Bez obzira da li su iz Minhena, Stokholma, Londona, Beograda, Atine, Sidneja, Čikaga, Niša, Leskovca, Subotic ili Male Moštanice, bez obzira odakle su i da li su ulaznicu dobili na lutriji, na poklon ili su mesecima odvajali od usta da bi mogli da s ponosom rašire srpsku trobojku usred Minhena i koliko ih grlo nosi zapevaju „Bože pravde“, oni i te kako zaslužuju da zbog njih „izginete“. Odigrajte za Mihu, za onaj nepotrebni žuti karton pa crveni karton protiv istih tih Slovenaca 2000, za taj gest koji u moru fenomenalnih golova takođe obeležio njegovu reprezentativnu karijeru. 

Informer

Odigrajte za vašeg bivšeg učitelja Drulu! Dajte sve od sebe kao on iste te 2000. kad nas je protiv „zmajčeka“ vratio iz mrtvih posle 0:3, udahnuo nam život i vinuo ka nokaut-fazi. Zaslužio je tad i da nas vodi do pobede. Dajte mu je danas. Odigrajte i za vašeg sadašnjeg učitelja Piksija, pa nek uz nekoliko dosadašnjih raritetnih trenerskih uspeha i podviga doda još jedan. Odigrajte i za legendarnog Vujadina Boškova, jer je 2000. umakao Slovencima ali su mu kasnije ipak „došli glave“, baš kao i Radomiru Antiću! Odigrajte i za Antaru. 

Informer

Odigrajte i za Nemanju Vidića, jer je jedini imao hrabrosti da 11. oktobra 2011. u „Ljudskom vrtu“ šutne penal koji mu je Handanović zaustavio i time stavio tačku na reprezentativnu karijeru asa Mančester junajteda. Jedan od najboljih srpskih fudbalera svih vremena to nije zaslužio. Igrajte za Srbiju! A Bog pravde čuće naše glase, vodiće moćnom rukom srpski brod, a vaša sloga biće poraz i vragu i „zmajevima“!

Do pobede!

Informer

Bonus video