SALE HRVATIMA SVE SASUO U LICE! Evo šta selektor Srbije kaže o bežanju komšija sa postolja, čuvenoj trojci, ali i prijateljstvu!

Podsećanja radi, Hrvatska je osvojila bronzanu medalju u Atini a tokom svečaosti dodele odličja igrači su sišli s postolja, na signal državnog vrha. 

- Pritisak državnih vrhova na sportiste bio je veliki, i ne samo tada. Sećam se kako su Zdovca uklonili iz reprezentacije Jugoslavije iz polufinala u Rimu. Bio sam tamo, svi smo zajedno plakali. Sportisti su se uvek koristili u razne nacionalističke svrhe i interese. Neki pametniji su se isključili, neki su to radili iz uverenja, što je sasvim legitimno. Silazak s postolja? Ne mogu da kažem da je to bio ružan čin, ali je svakako bio neprimeren za jedno tako veliko takmičenje. Nema opravdanja. Mi danas to prihvatamo kao dio ludog vremena, ali to je bio nepotreban potez. Iste godine igrali smo kvalifikacije za Evrobasket u Sofiji, a reprezentacija BiH nije htela da igra protiv  protiv nas iz političkih razloga. Sportisti su često žrtve jer se nađu u tim situacijama koje ih obelež ili ostanu ucrtane u njihove biografije - kazao je za Index.hr Đorđević.

Priča se da su se u Atini 1995. godine Aleksandar Đorđević i Dino Rađa pozdravljali u liftu, da ih niko ne vidi, Što je naš selektor potvrdio. 

- Istina je, bilo je napeto, između nas i njih za večerom bili su postavljeni drugi stolovi, zvali smo ih "EU stolovi". Itekako smo se družili i do danas smo ostali dobri prijatelji. To nam niko ne može oduzeti. Isforsirano su nas razdvojili, ali naša prijateljstva pre raspada države su mnogo dublja i iskrenija. Spaja nas ono što smo zajedno proživeli. 

Dve godine kasnije, Đorđević je čuvenom trojkom na Evorbasketu u Španiji srušio snove Hrvata o medalji.

- Ta trojka značila mi je mnogo jer je bila prekretnica za naš srpski, u ono vreme jugoslovenski košarkaški put. Ko zna što bi bilo da je bilo obrnuto. O tome niko ne razmišlja - objasnio je Đorđević.

Koleginicu iz Hrvatske je interesovalo kako se Đorđević osećao tokom dočeka u Beogradu.

- Uh, bilo je... Još me drži, i dalje sam najponosniji selektor Otišli smo na Prvenstvo s pet debitanata. Doček je puno značio igračima koji se do sada nisu popeli na balkon. Ta tradicija živi od 1995. godine. Ljudi su nas dočekali s iskrenim poštovanjem i divljenjem. Srpski navijači i javnost poštuju medalju koju smo doneli Svi moramo biti ponosni.

Nije želeo Đorđević mnogo da priča o hrvatskoj košarci, da se nađe u ulozi savetnika komšija.

- Ne bih se bavio Hrvatskom. Mi imamo našu zemlju, vi imate vašu. Radimo onako kako mislimo da je dobro, a ključna reč je zajedništvo. Do njega se dolazi velikim radom, posvećenošću i odnosima u ekipi. Hoće li rezultat doći - to je već drugi nivo, ali moraju se zadovoljiti osnovni uslovi  da igrač može optimalno preneti svoj talenat na teren. Utakmice na Evrobasketu bile su jako teške, igrali ste protiv Rusije koja je bila apsolutni favorit za medalju. Odigrali ste dobro poluvreme, a potom ste pali. 

Svi porede Luku Dončića i Dražena Petrovića, ne i Aleksandar Đorđević.

- Niko se ne može da se poredi i meri sa Draženom, on je bio najbolji. Dončić je čudo, ali svoj je igrač i neka ide svojim putem. Sazreva brzinom svetlosti, Real mu u tome pomaže i biće jedan od najboljih. 

Petrović nakon utakmice Cibone i Partizana u lice Đorđeviću rekao da više nikada nećete igrati za Jugoslaviju, selektor ga je skinuo sa spiska, ali nema kod selektora Srbije zle krvi. 

- Da, rekao mi je da nikada neću igrati za Jugoslaviju, Duda Ivković me zaista nije vodio na turnir, ali danas razumem. Trebalo je povesti još nekog ko je jak u obrani, a Dražen je uvek mogao postići  40 poena. To su bila sportska rivalstva i bila su vredna. Nisam hteo da igram  s Draženom nego protiv njega, tako je bilo i s Rađom ili Kukočem - zaključio je Đorđević.