KRSTIĆ BRANI JOKIĆA: Niko ga neće pitati kako si, imaš li, gde si, kao što ni mene sada niko ne pita!

- Svaka čast, ja ne znam, sa takvim timom, da ne potcenjujem nikog... Kad izgubiš jednog nosioca, drugog nosioca Bjelicu, pa Markovića... Onda sad ti drugi igrači treba da preuzmu sve to i to pod pritiskom nacije. Ali sve i da igraš sa ne znam kojim ekipama opet je teško. I još da naprave takav uspeh, to je stvarno fenomenalno - kazao je za Mozzartsport Nenad Krstić.

Prisetio se Krstić priprema za Svetsko prvenstvo 2014. godine kada je sa selektorom Aleksandrom Đorđevićem na čelu postavljen temelj za nove uspehe nacionalnog tima. 

- Nisam trenirao, nikad u lošijoj formi nisam bio, po svim medicinskim nalazima nije trebalo ni da igram. Ali, bio sam kapiten, odlučio sam, u glavi sam konstruisao da je to poslednja godina i nisam želeo da završim na takav način. Raško Katić se priključio kasnije, došao je i rekao: "Ljudi, ja dolazim sa građevine, radim kuću, nisam trenirao dva meseca". Teo ne trenira tri nedelje, a svako ko je igrao zna da nije to to kada se propuste bazične pripreme. Znamo i šta je bilo sa Micovim. On je do pred samo takmičenje bio u prvom planu, Kalinić je bio malo po strani i sad odjednom treba da igra. Gubimo od Novog Zelanda u Pioniru, ispraća nas bukvalno jedan novinar na turnir. Da ne pominjem mučnu situaciju sa pokojnim kondicionim trenerom Sarićem, gledali smo svi, nažalost, kako odlazi.

I posle svega, svih problema, naša košarka naša košarka je isplivala, postala jača.

- Isplivala je, ne znam ni sada kako. Sada kada bih seo sa nekim ko je bio tada tu, i kada bi krenuli da nabrajamo -  mogao bi film da se snimi. To je bio na neki način povratak naše košarke. Opet se vraćam na ono, negde ti uzme, negde ti da. U Istanbulu 2010. nam je uzeto, možda nam se tada vratilo.

Bivši kapiten Srbije dotakao se i situacije oko Nikole Jokića, koji nije bio na raspolaganju selektoru Aleksandru Đorđeviću. 

- Mogu da gledam na to iz dva ugla - kao bivši kapiten i kao igrač koji je završio karijeru zbog povrede. Kao bivši kapiten ja to ne opravdavam, ali razumem! Ali, s druge strane, kao bivši igrač smatram da je trebalo da "završi" taj ugovor jer on to zaslužuje i treba da se obezbedi. Jer kada se podvuče crta, niko ga neće pitati ni kako si, ni imaš li, ni gde si, kao što ni mene sada niko ne pita. Da sam kapiten danas gledao bih na to kao da neki kolega ne želi da mi pomogne u poslu koji radim, uprošćeno rečeno. Ali, to ne može tako da se gleda jer je on dečko koji će igrati za reprezentaciju u budućnosti. On je zamolio da ne igra. Na kraju krajeva, ni ja jedne godine nisam igrao - zaključio je Nenad Krstić.

Borio se tokom karijere Krstić sa brojnim povredama, žali najviše što je zbog iste morao da se povuče.

- Dva puta prednje ukreštene ligamente, dva puta hrskavica, četitri operacije kolena. Jednom sam pokidao medijalne ligamente, ali to nisam operisao. A to je samo što se tiče kolena. Lomio sam osam ili devet puta ruku, što levu što desnu. Samo to da se stavi na papir, koliko bi to pauza bilo. Prsti, zglobovi... Sve to dolazi u paketu, što kažu Ameri. Negde mi uzme, negde mi da. Ne mogu sada ja da očajavam da kukam, možda mi je najžalija ova poslednja godina karijere. Nijedan igrač ne treba da se pati. Treba da završiš dostojanstveno, a za to nisam imao prilike, završio sam zbog povrede i to mi je jedino žao.

Ne krije da mu prija penzija, da provodi vreme sa decom, kao i da uživa u proizvodnji rakije.

- Prija mi da odem sa decom u park, da odem u nabavku u prodavnicu, neke stvari što nisam mogao ranije, nisam imao vremena. To mi stvarno prija. Evo banalan primer, juče sam bio sa decom da im kupim zimsku obuću, te neke male stvari. Drago mi je da učestvujem u svemu tome, namerno sam apostrofirao decu ne želim da propustim nijedan momenat u njihovom odrastanju - dodao je nekadašnji kapiten "orlova".