Foto: kss.rs
Sport
Bogi je heroj zlatnih "orlića": Sa "jednom nogom" odigrao celo EP!
Popularni Bogi beležio je prosečno 14 poena po meču, ali gotovo niko van samog nacionalnog tima ne zna da je mladi košarkaš Mege doživeo povredu u poslednjoj pripremnoj utakmici.
Mnogi bi tad odustali, misleći na budućnost, na karijeru i narednu klupsku sezonu, ali Marković je stegao zube i odigrao vanserijski svih sedam mečeva.
- Niko me nije terao da igram za reprezentaciju. Imao sam jaku želju da pomognem ekipi koliko mogu. Osećao sam bol tokom celog prvenstva, ali uz pomoć medicinskih stručnjaka iz reprezentacije, koji su mi stvarno pomogli, bilo mi je lakše iz dana u dan. Trenutno ne znam u kakvom je stanju noga, ali doktor mi je rekao da bi bilo bolje da nisam igrao prvenstvo. Međutim, nisam hteo da zbog povrede propustim nešto tako veliko kao što je obući dres sa svojim prezimenom i igrati za reprezentaciju. To je takva čast koju je imalo, eto, samo nas 12 dečaka mog uzrasta u celoj Srbiji - kaže ponosno Bogoljub.
Oduševljen Jokićem
Nije teško pogoditi ko je Bogijev idol, odnosno kojem se srpskom košarkašu najviše divi.
- Nikola Jokić, naravno. Sviđa mi se njegova opuštenost, ljubav sa kojom igra košarku. To me nekako motiviše.
Srbija je do trofeja došla pobedama nad Češkom, Finskom, Slovenijom, Danskom, Izraelom, Nemačkom, dok je u finalu savladana Španija, dvostruki uzastopni šampion Evrope, koji je došao u Niš da brani trofej.
- Utisci su fantastični. Nisam igrao pred toliko publike kao u Nišu, a bilo je dosta njih koji su došli baš zbog mene. Osvojiti zlato na turniru na kojem nas niko nije smatrao favoritom poseban je osećaj, koji nikad neću zaboraviti. Bilo mi je neverovatno koliko je dece želelo da se fotografiše sa mnom, pa njihove suze... To je nešto sasvim novo za mene, koji imam 18 godina - dodao je iskreno Bogi.
Informer
Počev od četvrtfinala EP, sa tribina su ga bodrili majka i otac.
- Majka se nikada nije bavila sportom, a otac je trenirao košarku, ali nikada ozbiljno, prestao je da igra sa 17 godina. Zato je i njima sve ovo novo kao i meni. Imam njihovu punu podršku. Sigurno se i oni lepo osećaju zbog svega što se meni dešava.
Bio golman
Marković je počeo da trenira u školici košarke Plej of u Užicu, a za Slobodu iz rodnog grada počeo je da igra 2018. godine. Posle dve godine prešao je u Megu. Zanimljivo je, međutim, da se pre košarke oprobao u fudbalu, i to na poziciji golmana u užičkoj Slobodi.
- Fudbal sam počeo da treniram da bih išao zajedno sa drugovima iz odeljenja. Kako smo odrastali, već u drugom razredu osnovne škole, košarka mi je privukla pažnju, a i moj otac je kao dete igrao košarku. Često smo gledali košarkaške utakmice i jednog dana sam otišao na trening u školicu Plej-of - priseća se Marković.