Dr Radovanović otkrio detalje drame: Simanić umalo iskrvario na smrt

On je sinoć zajedno sa ekspedicijom Srbije došao u Beograd iz Manile, gde su "orlovi" osvojili srebro na Mundobasketu. Ipak, ono o čemu je cela Srbija brujala proteklih dana je povreda Boriše Simanića, zbog koje je dva puta operisan i odstranjen mu je bubreg. 

Doktor Radovanović otkrio je kroz kakvu dramu je prošao Simanić, koliko je krvi izgubio i kako je svaki sekund bio važan da se spasi ovaj igrač.

Informer

- Ta povreda je bila sticaj nesrećnih okolnosti, video sam posle pet minuta da je ozbiljna. Posumnjao sam da je najteža povreda bubrega i u roku od pet minuta smo reagovali. Boriša je spakovan u ambulantna kola i prevezen u bolnicu. Dalje je išlo malo sporije, nije moglo zbog organizacije posla da se sprovede brzo kako sam ja navikao i kako sam želeo. Tamo u bolnici su bili mlađi lekari, nije bilo specijalista. Ja sam insistirao na skeneru, video sam da je ozbiljna povreda. Snimak je zatim poslat urologu koji nije bio tu i koji je predložio da sačekamo do sutra, da se uradi još jedan snimak i vidi se je li povreda zaista tako ozbiljna. Ostao sam sa njim tu noć u bolnici. On je dobijao sve jače i jače bolove, davali su mu jake lekove protiv bolova, koji su veoma opasni u takvoj situaciji. Onda sam ja zahtevao i digli smo čitavu uzbunu da mu se ponovo uradi skener na kome se videlo da je krvarenje znatno značajnije. Lekari su se pojavili, kada su videli nalaz. Vodili smo ozbiljnu borbu da prvo ponovimo snimak, a onda da oni svi dođu kako bi bio operisan na vreme. Međutim, izgubio je dosta krvi, dva litra, a oni je nisu imali, jer je retka krvna grupa. Onda su nas zvali ujutru da se nabavi krv, A negativna krva grupa. Trener Pešić i igrači su jurili krv. Niko nije od nas imao A negativnu krvu grupu, osim Bogdanove mame. Ona je krenula sa nama, ali nije mogla iz nekih proceduralnih razlog da da krv. Ja sam predsednik Crvenog krsta u Srbiji, zvao ovde u Crveni krst, onda oni dalje i u roku od dva sata Boriša je dobio krv - opisao je doktor Radovanović gostujući na televiziji "K1".

Nakon prve operacije, usledila je i druga, prilikom koje je Simaniću izvađen bubreg. Doktor ističe da je prvobitno ideja bila da pokuša da mu se spasi organ, ali nažalost, tkivo je počelo da izumire i morao je biti odrstranjen.

- Video sam posle prve operacije šta se dešava i polako sam pripremao Borišu da će morati da mu izvade bubreg. On je razuman čovek, objasnio sam mu da će kroz neko vreme, ako sve prođe kako treba, moći normalno da nastavi sa svojim životom i sa košarkom. Prva operacija je bila pokušaj da se sanira povreda, a da se sačuva bubreg. Međutim, došlo je do nekroze, odumiranja tkiva. Nije bilo spasa. Bubreg je morao biti izvađen. Posle te druge operacije, došle su mu i majka i devojka. Mi smo bili sve vreme bili tu, reprezentacija je kao velika porodica, fenomenalna porodica. Ovakve momke i ovakvu ekipu nisam video. Kao deca su me čekali šćućureni u sobama da se vratim iz bolnice sa vestima - opisao je doktor Radovanović.

Informer

Povrede bubrega rangiraju se od prvog do petog stepena, a one najteže su malobrojne. Zbog toga je ova situacija bila dodatno zabrinjavajuća.

- Radio sam svoj posao, to ceo život radim kao hirurg, sastavni deo mog posla je da se susrećem sa životno ugrožavajućim stanjima, koja morate najpre da prepoznate, a onda da rešavate. Borišina povreda je bila dramatična. Povrede četvrtog i petog stepena bubrega su dramatične, jer su skopčane sa ozbiljnim krvarenjem. A ozbiljno krvarenje ugrožava život. Povrede bubrega spadaju u retke povrede, a četvrti i peti stepen su još ređi, a u sportu su ekstremno retki. To daje ozbiljnost celoj situaciji. Ne očekujete da se tako nešto desi u sportu, a kad se desi, mora odmah da se reaguje, da se izbegnu teške posledice. Sport je sve više gladijatorstvo nego veština, mnogo kontakta. NBA na pet godina radi istraživanja o procentu povreda i sve su češće. Ima više kontakta, više energije, mnogo više kolizije udaraca. To je očigledno nešto što je interesantno ljudima. Gladijatorstvo je ispred veštine. Oni koji nisu vešti, pribegavaju sili - ističe čuveni doktor. 

Košarkaš Južnog Sudana Nuni Omot, koji je SImaća povredio, zvao je da vidi kako se Srbin oporavlja.

- Javio se. Nije on imao nameru. Nije to bila tuča, to je bila utakmica. Dešava se. Na sledećoj utakmici Gudurič je dobio koleno u stomak, pao je. To je sport. A vrhunski sport je sve, samo nije zdrav - kaže Radovanović.

Nakon što se oporavi, Simanić će moći da se vrati igranju košarke. Potrebno je neko vreme da sve dođe na svoje.

Informer

- Ima mnogo primera da su ljudi sa jednim ili transplantiranim bubregom igrali utakmice. Transplantacija je mnogo složenija nego ovaj Borišin problem. Najpre mora rana lepo da zaraste, da bi on mogao fizički da funkcioniše. Svi naši organi u normalnim uslovima funkcionišu sa 30 odsto kapaciteta. Sve ostalo su rezerve, kad se organizam nađe u nekom stanju, da može da rešava. Boriša je borac, svi ćemo biti uz njega. Odluka o povratku u sport donosi se na osnovu nekoliko segmenata - da nema tegoba, da je igrač vratio kondiciju, zatim sportsku veštinu i četvrto - da je psihološki spreman da se vrati u sport bez vezivanja za svoju povredu. To je najčešće kod povreda kolena. Sportisti tada štede nogu, ne idu do maksimuma, ali vremenom se taj osećaj gubi - objasnio je Radovanbović.

Večeras od 19.00 časova košarkaši će biti na prijemu kod predsednika Aleksandra Vučića, a sat kasnije biće im organizovan doček na čuvenom balkonu Skupštine grada Beograda. Simanić će biti sa ekipom.

- Boriša ima veliku želju da bude večeras sa ekipom i od jutros sve radimo da on tu bude. Nema niko srca da ga spreči u toj životnoj želji. Štaviše, podržavamo ga da on bude - zaključio je doktor Radovanović.