Pljeskavica i burek, pa medalja u Parizu! Jović ima jasan plan za ovo leto

Košarkaš rođen u Lesteru, a odrastao u Beogradu, miljenik nacije postao je prošlog leta kada je sa"orlovima" osvojio srebro na Svetskom prvenstvu u Manili. Borbenošću i harizmom oduševio je Srbe, a tamo gde je stao planira da nastavi i u Parizu, od 26. jula do 11. avgusta.

Pratiće odbojku

Naša reprezentacija će nastupati u grupi sa Sjedinjenim Američkim Državama, Južnim Sudanom i pobednikom turnira u Portoriku, a član Majamija smatra da će bilo koje odličje u francuskoj prestonici biti uspeh.

- Prošle godine nije mnogo ljudi verovalo u nas, pa ni mi sami. Sada kad su svi tu i zdravi očekuje se mnogo, ljudi misle da je obaveza da nešto osvojimo. To je pritisak, takav smo narod, ali i mi verujemo da možemo do medalje. Svaka će biti kao zlatna, jer su sve ekipe neverovatne. Mnoge selekcije su bliže Amerikancima nego ranije, sve više ima dobrih igrača van SAD koji mogu puno - kaže Jović u razgovoru za naš sajt.

U Srbiji sa nestrpljenjem svi čekaju duel sa Amerikancima i "drim timom" 28. jula, pa i krilo "orlova", koje veruje u pobedu.

- Moji saigrači imaju više iskustva igranja velikih utakmica. Neće im to biti novo, ali i mi, kao i cela nacija, verujemo da možemo da ih pobedimo. Ne jurimo ništa, Olimpijske igre nisu kvalifikacije za nešto dalje, kao što je bio slučaj sa Svetskim prvenstvom gde smo jurili vizu za Pariz. Idemo samo po medalju - jasan je Jović.

Momak sa Dedinja uzbuđen je zbog puta na najveću svetsku sportsku smotru i otkriva da neće biti fokusiran samo na košarku.

- Gledaću odbojku, pogotovo mušku. U ženskoj smo godinama dobri i na vrhunskom nivou, to smo nekako navikli, ali muška reprezentacija će biti zanimljiva, da vidimo šta mogu da urade - podvlači Nikola.

Nedostaje mu hrana

Dok je čekao okupljanje reprezentacije, mladi as je iskoristio slobodno vreme za druženje u rodnom gradu, a na pitanje šta mu najviše nedostaje dok je u Americi nije mnogo razmišljao pre nego što je dao odgovor.

- Život mi se mnogo promenio od Mundobasketa. Više me prepoznaju na ulici, pogotovo muška populacija, koja prati košarku. Izlazim sa društvom, nije meni problem da se slikam. Najviše mi nedostaju prijatelji, ne mogu toliko da me posećuju, pa gledam da zajedno provedemo što više vremena, da nastavimo gde smo stali. Naša hrana mi takođe fali, pekara i pljeskavica - zaključuje Jović.