Aleksandra, kapa dole: Tekvondo je mali sport koji mnogo vredi! U Los Anđelesu će se čuti naša himna

Bila je Aleksandra Perišić blizu zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Parizu, ali je u finalu od nje bolja bila Mađarica Vivijan Marton. Iako je ostvarila veliki uspeh na svom debiju, srpska borkinja nije mogla da savlada svoje emocije budući da je od borbe pa sve do razgovora sa novinarima plakala. 

Smenjivale su se emocije, ali je ostala pri stavu da je srebro veliki uspeh, kao i da će ostati velika žal zbog propuštene šanse da se okiti zlatom. 

- Medalja je mogla da bude zlatna. Znam da je ovo veliki rezultat, sanjala sam da budem na Olimpijskim igrama od malih nogu, puno mi je srce, ali ostaje žal za zlatom. Nešto se nije posložilo, žao mi je što se ne radujem nego plačem. Verovatno će mi posle nekog vremena biti jasno  - rekla je Aleksandra Perišić. 

Iskoristila je srebrna iz Pariza priliku da sreću poželi košarkašima koji se sutra bore za bronzu protiv Nemačke, ali i vaterpolistima koji će u nedelju imati šansu da odbrane zlatnu medalju osvojenu u Tokiju. 

- Drago mi je što je što tekvondo mnogo vredi iako je mali sport. Ima još mnogo takmičara koji su izvanredni i nadam se da ćemo zasijati u Los Anđelesu više nego u Parizu. Prvi put sam doživela Olimpijske igre, ne mogu da dočaram to, želim da se na narednim Igrama čuti naša himna - objasnila je Perišićeva, a potom dodala. 

- Ostaće žal sigurno, ali nadam se da ću to izlečiti treninzima. Ima još stvari koje mogu da popravim i da budem prava u Los Anđelesu. Zahvaljujući svim trenerima uspela sam da osvarim ovo. Kada sam ušla u prvi meč noge su mi se odsekle, trebalo mi je vreme da se naviknem, ali došla sam do finala i uzela srebro - podvukla je srpska borkinja.