Foto:
Sport
KARABATIĆ ZA INFORMER: Srbija je moja druga kuća
On je sa selekcijom "trikolora" osvojio čak devet zlatnih medalja na velikim takmičenjima, a nedavno je posetio Niš prvi put posle pet godina.
Porodica oduševljena
U razgovoru za Informer, na tečnom srpskom jeziku, nije skidao osmeh sa lica dok je pričao o poseti državi u kojoj je rođen.
- Otišao sam sa suprugom, sinom i ćerkom za praznike u Niš. Konačno smo stigli da odemo, i to samo zato što sam bio povređen. Inače, uvek imam neke obaveze, pa čak i za praznike, jer se tad uglavnom okupljam sa reprezentacijom. Drago mi je što je moja supruga, koja je Francuskinja, oduševljena, kao i moj sin, a ćerka je još mala. Upoznali su moju baku i zbog toga mi je srce puno. Naravno, nije prošlo ni bez ukusne hrane koja se vezuje za moj rodni kraj, koji mi je na neki način druga kuća - otkriva kroz osmeh Nikola.
Uživao u hrani
Poseta Nišu, naravno, nije prošla bez domaće kuhinje
Nikola Karabatić, reprezentativac Francuske
Iako rođen u braku Srpkinje Radmile i Hrvata Branka, sa bratom Lukom nastupa za Francusku, ali nikada nije zaboravio svoje poreklo. Svoju decu uči srpski jezik, a navija za Srbiju kada ne igra protiv Francuske i navijač je najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića. Sa majkom i bratom u svom domu priča na srpskom.
- Ponosan sam na svoje poreklo i kao dete iz mešovitog braka bodrim i jednu i drugu državu. Radujem se uspesima u svim sportovima i Srbije i Hrvatske - kaže Karabatić.
I otac rukometaš
Pokojni otac Nikole i Luke, Branko Karabatić, takođe je bio rukometaš. Rođen je u Trogiru u Hrvatskoj 1955, a 1979. je prešao u niški Železničar, za koji je igrao pet godina. U tom periodu upoznao je svoju suprugu Radmilu. Iz Niša je prešao u Strazbur, gde je bio najpre igrač, a zatim i trener. Radio je kao trener i u drugim klubovima, a preminuo je 2011. posle teške bolesti.
Posle povrede spekulisalo se da će Nikola pauzirati šest meseci, što je u tom momentu značilo da propušta aktuelno Svetsko prvenstvo u Nemačkoj i Danskoj. Kada su se svi ljubitelji rukometa, pa i reprezentacija Francuske, pomirili s tim da će momak rođen u Nišu propustiti prvo veliko takmičenje otkada je stupio na svetsku cenu, Nikola se pojavio u Berlinu i trenirao sa svojom ekipom!
Najavljivano je da će zaigrati tek u polufinalu, ali je obukao dres već u 5. kolu prve faze u pobedi protiv Rusije i pokazao da selektor Didje Dinar može da računa na njega. Zanimljivo je da utakmica protiv Rusije nije bila samo povratnička posle povrede već i jubilarna, 300. u dresu Francuske.
Cilj je zlato
Do kraja može upisati još pet, ako sa svojim timom stigne do polufinala, a cilj mu je, kao i uvek, zlatna medalja.
- Daleko je još polufinale, ali cilj je naravno da odbranimo svetsko zlato. Moramo još da se popravimo, pravili smo greške i nismo bili baš ubedljivi. Ja nisam još uvek na sto odsto, selektor to zna i koristi me onako kako misli da treba. Zaista se predivno osećam, kao malo dete jer ponovo igram rukomet i mogu da pomognem reprezentaciji. Bilo mi je mnogo teže da gledam sa tribina, više se nerviram - zaključuje Nikola.
LIČNA KARTA
Nikola Karabatić
Datum rođenja: 11. 4. 1984.
Mesto rođenja: Niš
Porodica: Majka Radmila, brat Luka, supruga Žeraldin, sin Alek i ćerka Nora
Klub: Pariz Sen Žermen
Nastupa za reprezentaciju: 300
Svetska prvenstva: zlato (2009, 2011, 2015, 2017), bronza (2003, 2005)
Evropska prvenstva: zlato (2006, 2010, 2014), bronza (2008, 2018)
Olimpijske igre: zlato (2008, 2012), srebro (2016)
Rukometaš godine: 2007, 2014, 2016.