KLIČKO ŠOKIRAO SVET! UBILI SMO neke ljude, valjda njih ŠEST!

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko, kako su mnogi preneli, lično je učestvovao u akciji i pucao, ali deluje da je bivši sportista govorio o situaciji koja se dešavala na ulicama glavnog grada Ukrajine.

- Za nas je bezbednost naših čljudi glavni prioritet. Ali, takođe, pokušavamo da ulovimo napadače. Mnogo je snajperista na putu, niko ne bi trebalo da izlazi napolje - rekao je Kličko i dodao:

- Ubili smo sinoć neke ljude, valjda šestoro. Ne brinem se za snagu ruske vojske, mi smo spremni da se borimo. Mi branimo svoje porodice, svoju zemlju, grad i budućnost.

Mlađi brat Vladimir je za "BBC" potvrdio da je "spreman da umre za Ukrajinu" . Vladimir Rodionović Kličko, otac slavnih boksera, rođen je 1947. godine, a kao mladić se učlanio u sovjetsko vazduhoplovstvo gde je imao zapaženu vojnu karijeru i dospeo je do čina general-majora. Bio je u prilici da svojoj deci pruži najbolje obrazovanje, a Vitaliji i Vladimir  govore nekoliko svetskih jezika i doktorirali su na Univerzitetu u Kijevu.  Vitalij je sa bratom svojevremeno  u jednom intervjuu rekao

- Sećam se, kada sam imao 12 godina pucao sam iz kalašnjikova, bacao sam ručne granate, trčao kroz podzemne tunele i učio kako da se nosim sa tenkovskim napadima. Tokom celog mog života govorili su mi da je SAD užasna zemlja, da su agresivni i da žele da ratuju sa SSSR kako bi od nas napravili robove. U nekom trenutku sam uvek verovao da ću morati da branim svoju domovinu od ludih Amerikanaca koji su želeli da kontrolišu ceo svet.  Politika je prljava igra. U boksu imamo svoja pravila, u politici tih pravila nema. Posebno u mladoj demokratiji kao što je u Ukrajini. To je više MMA. Ukrajina je sjajna zemlja sa ogromnih potencijalmom, ali za prvih 20 godina nezavisnosti nismo videli neke rezultate. Veoma je bolno čitato u Ukrajini kao o najkorumpiranijoj zemlji. Moramo da promenimo pravila unutar Ukrajine kako bi bilo kao SAD i razvijene evropske zemlje!

Braća Kličko su jednom prilikom otišli da posete Černobil, a Vladimir je otkrio tada:

- Sa sobom uvek morate da nosite merače radijacije. Zračenje je teško shvatiti. Ne možete da ga namirišete, da ga osetite... Nije ni toplo ni hladno. Ne možete da ga vidite u vazduhu, ali ipak ostaje. Išao sam da vidim školu u kojoj je jedna učionica ostala potpuno netaknuta. Bilo je jezivo, kao vremeplov. Sve je igledalo kao u moje, sovjetsko, vreme. Netaknuto. Sve knjige su bile tu, a na stolu je bila lista prisutnih (neka vrsta dnevnika) za dan 25. april. Dan kasnije desila se eksplozija.