SPORTISTKINJE NEMAJU ISTI NIVO FINANSIJSKE, LOGISTIČKE I MORALNE PODRŠKE! Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković: Put sportistkinja je često teži i trnovitiji...

Sportistkinje se sve češće žale na nejednak tretman. Jedna fudbalska sutkinja je podnela pritužbu sa tvrdnjom da je ne zovu da sudi na utakmicama i da se neprimereno odnose prema njoj, a veslačica se žalila da je izostavljena iz takmičenja zbog toga što selektor pripada drugom klubu.

U toku je postupak po pritužbi bokserke koja navodi da je diskriminisana jer kao žena ne može da dobije novčana sredstva kako bi učestvovala na međunarodnim takmičenjima i Olimpijskim igrama.

- I pored toga što se u pritužbama koje su nam podnete ne radi uvek o diskriminaciji, očigledno je da se žene i u sportu, baš kao i u drugim sferama života, suočavaju sa brojnim predrasudama i stereotipima. Sportistkinje nailaze na prepreke sa kojima se njihove kolege – sportisti, ne susreću, bar ne u tolikoj meri. Ulaganja u profesionalni ženski sport su mnogo manja, a afirmacija ženskog amaterskog sporta je nedovoljna, postoji manjak žena na pozicijama upravljanja i odlučivanja u ovoj oblasti, a prisutna je i  seksualizacija sportiskinja u medijima. Zbog svega toga, put sportistkinja je često teži i trnovitiji od onog kojim prolaze sportisti i one moraju mnogo više da rade kako bi se dokazale i bile ravnopravno tretirane - rekla je za Sportfem.rs Brankica Janković.

Brankica kaže da je vođen  postupak po pritužbi zbog diskriminacije podnetoj protiv Fudbalskog saveza Srbije zbog nepriznavanja prava ženskom fudbalskom klubu iz Kikinde na isplatu nadoknade troškova uloženih u razvoj igračice prilikom transfera u drugi klub, dok se ta nadoknada isplaćuje za muške fudbalere.

- Budući da su svi fudbalski klubovi registrovani u Fudbalskom savezu Srbije deklarativno izjednačeni u pravima i obavezama, bilo da su muški ili ženski, u postupku je doneto mišljenje da je ta odluka FSS u suprotnosti sa Zakonom o zabrani diskriminacije i data je preporuka Savezu da obezbedi primenu opštih akata FSS na igrače i igračice bez diskriminacije. Ženski sport se smatra manje atraktivnim i samim tim manje profitabilnim za sponzore i ulagače. Međutim, to je samo još jedna u nizu predrasuda koje se odnose na ženske sposobnosti i mogućnosti. Vrhunski uspesi naših sportistkinja govore upravo suprotno. Koliko smo samo puta odlagali sve obaveze ne bi li navijali za naše košarkašice ili odbojkašice?! I koliko puta su nas samo puta one obradovale zlatnim medaljama?! U ovim timskim sportovima, ali i u atletici, borilačkim sportovima, tenisu i plivanju, naše takmičarke postižu već godinama izvanredne rezultate, osvajaju medalje na prestižnim međunarodnim takmičenjima i obaraju rekorde u svojim disciplinama. Kada žene osvoje sportski tron mi ih slavimo, volimo i nagrađujemo – isto kao i kada je reč o muškim sportistima. Ali, važno je istaći da sportistkinje nemaju isti nivo finansijske, logističke i moralne podrške dok grade svoj put ka uspehu. Zato ženski sport mora da dobije jednake uslove za razvoj kao i muški, jer diskriminaciji nema mesta ni u jednoj oblasti života, pa ni u sportu.

Informer

Nije retko da sportistkinje ne prijavljuju neke probleme, plašeći se za nastavak karijere.

- To je nešto što smo, nažalost, puno puta imali prilike da vidimo. Neretko su devojke i žene u sportu žrtve seksualnog uznemiravanja i različitih oblika fizičkog i verbalnog nasilja. Mnoge poznate sportistkinje koje su postigle ogroman uspeh su nakon povlačenja iz profesionalnog takmičenja otvorile dušu i ispričale svoju priču o zlostavljanju koje su pretrpele tokom godina bavljenja sportom. Nedavno se javnost digla na noge kada je objavljen snimak sa teniskih terena u Beogradu, na kome se vidi kako otac-trener tuče i šutira svoju petnaestogodišnju ćerku. Svi se sećamo ispovesti teniserke Jelene Dokić koja i danas trpi posledice psihičkog i fizičkog zlostavljanja rođenog oca, koji kaže da je to radio za njeno dobro, sa ciljem da ona bude u vrhu svetskog tenisa. Košarkašice Dabović su, takođe, imale slično iskustvo. Imamo i slučaj trenera jahanja koji je seksualno zlostavljao devojčice i devojke. Primeri su brojni, ali je obrazac isti. Dominantna muška figura i potčinjena ženska, koja se plaši da će sav trud biti uzalud i da neće moći da ostvari svoj san ako ga prijavi.

Informer

Kod nas je popularno mišljenje da, kada trener viče, na taj način bodri sportistkinje budu što uspešnije.

- Ne mogu da tvrdim šta većina ljudi misli o tome, ali je evidentno da treneri često viču na svoj tim, bilo da se radi o ženskoj ili muškoj ekipi. Ta pojava je prisutna i u dečijim sportskim klubovima, gde se već od petog osnovne stvara pritisak na decu da samo oni koji mogu da istrpe sve – treba da ostanu, a da za one koji žele da se sportom bave rekreativno nema puno mesta. Vikanje je samo deo tog pritiska. S obzirom na to da je sport dugo bio muška stvar, kao i da su treneri uglavnom muškarci, na sportistkinje se podjednako primenjuje taj sistem “drila” i vojničke discipline. Deca različito reaguju, nekima to predstavlja izazov i motiv da više treniraju, a drugoj deci to stvara strah i odbojnost. Postoje istraživanja koja pokazuju da se devojčice odlučuju da napuste sport koji treniraju upravo u tom uzrastu, u starijim razredima osnovne škole, i to je problem kojim se treba ozbiljnije posvetiti, kako bi se otklonili uzroci koji dovode do toga. Potrebno je značajno unaprediti pristup ženskom sportu i više ga podsticati, uvažavajući pri tom biološke razlike između ženskog i muškog organizma i njihov uticaj na sportske performanse. Sport ne treba da bude privilegija jednog pola ili društvene grupe dobrostojećih materijalno, već sastavni deo života svih, ali istovremeno i nadahnuće, veza među ljudima koja nadilazi sve granice – nacionalne i verske i kulturne. Zato je neophodno da promovišemo sve ono dobro što bavljenje sportom donosi i sprečavamo sve negativne pojave u sportu. Negovanje sportskog duha i razvoj kulture poštovanja ljudskih prava i uvažavanje različitosti, posledično vodi i ka eliminisanju negativnih pojava, poput nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim manifestacijama, za šta sam se zalagala i kao članica Radne grupe za izradu Strategije za prevenciju nasilja u sportu“.

Bonus video