Ovi sportisti su preživeli "Oluju", pa Srbiji doneli mnogo radosti

Među onima koji su preživeli ovu zločinačku akciju u Hrvatskoj su brojni srpski sportisti, koji su postali vrlo uspešni u sportovima kojima se danas bave.

Informer

Njihove potresne priče i dan-danas bude jezu, s obzirom na to da je veliki broj njih strašne scene ubijanja i proterivanja preživeo kao malo dete.

Među sportistima koji su prošli kroz pakao "Oluje" su fudbaleri Milan Borjan, Miloš Degenek i Vladimir Buač, košarkaši Aleks Marić, Ognjen Dobrić, Predrag Šuput i Sava Lešić, kao i odbojkašica Marta Drpa.

Informer

Čuveni golman Crvene zvezde, od ovog leta Slovana iz Bratislave, "Oluju" je preživeo kao sedmogodišnji dečak. I dan-danas iskusnog čuvara mreže vređaju kad god se pojavi pred hrvatskim navijačima, a tako je bilo i nedavno pred utakmicu njegovog tima protiv Zrinjskog, prohrvatski orijentisanog kluba iz BiH. On je ranije pričao da je sa porodicom iz Knina došao u Beograd, gde je kasnije započeo fudbalsku karijeru. Njegova porodica je aplicirala za vize nekoliko zemalja, ali na kraju su izabrali Kanadu. Za tu reprezentaciju Borjan i dan-danas brani.

Informer

- Sećam se te kolone gde su majke plakale, bake očajno zapomagale za ostavljenim sinovima, muževima, očevima. Mi deca nismo tada bili svesni šta se dešava, videli smo samo da nam gore kuće, igrališta na kojima smo se do juče bezbrižno igrali, bili smo uplašeni, žedni i gladni...Danas svi mi koji smo preživeli tu strašnu, nepreglednu kolonu nosimo velike ožiljke i rane. Neki od nas nikada se nisu oporavili - govorio je Borjan o "Oluji".

Ne treba ni podsećati koliko je udela Milan imao u uspesima Crvene zvezde u prethodnih nekoliko godina.

Ovaj fudbaler Crvene zvezde takođe je preživeo zločinačku akciju, a potom je napravio zavidnu reprezentativnu i klupsku karijeru. Sa Zvezdom je igrao u Ligi šampiona, sa reprezentacijom Australije je imao zapažen nastup na dva Svetska prvenstva.

Informer

"Oluju" je preživeo kao jednogodišnje dete, a o svoj golgoti i putovanju iz Knina, pričao je u više navrata.

- Znam iz priča roditelja, babe i dede da smo devet dana išli traktorom. Tada smo imali samo hleb i mleko. Otac nikada posle "Oluje" nije otišao u Dalmaciju. Mene su dvojica deda odvela u Orlić kad sam imao deset godina. Kad sam otvorio vrata rodne kuće, počeo sam da plačem, iako sam bio beba kad su me odneli odatle. Valjda se to oseti, sve ono što su mi roditelji pričali kako smo otišli, sve ono što sam video na snimcima, sve je pobudilo emocije u meni - govorio je Degenek.

Teške trenutke u zločinu koji se dogodio na teritoriji Hrvatske govorio je i nekadašnji košarkaš Partizana Aleks Marić, takođe momak koji je izabrao da igra za košarkašku reprezentaciju Australije. On je rođen i odrastao u Sidneju, ali u "Oluji" je izgubio dedu i tetku.

Informer

- Deda mi je ubijen početkom 'Oluje' u kući u Sonkoviću kod Šibenika. Njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su tek poslednjeg dana novembra 2012. iz zajedničke grobnice na lokaciji Sveta Mara kod Šibenika zajedno sa posmrtnim ostacima još 31 osobe. Kao da su Srbi najgori na svetu, kao da smo mi sami krivi za sve što nam se dogodilo, a da protiv nas nije niko. Kao da nismo ljudi, da nemamo zemlju, poštovanje, veru, naciju, Srbiju. Nijedan rat ne može da se zaboravi, ili da se pređe preko toga. Ne dao Bog nikom da doživi ono što je moj narod doživeo, da deli sudbinu moje porodice, rodbine, prijatelja - govorio je Aleks Marić.

Marić je, kasnije, postao vrhunski košarkaš, pa je brojnoj armiji navijača Partizana ostao upamćen kao član generacije koja je 2010. godine otišla na fajnal-for u Parizu.

Doskorašnji košarkaš Crvene zvezde osvojio je brojne trofeje sa ekipom sa Malog Kalemegdana i prirastao je za srce svim navijačima ovog kluba. Ipak, poznato je i da je kao beba bio u izbegličkoj koloni koja je iz Krajine proterana u Srbiju.

Informer

Kako je pričao, ničega se nije sećao jer je imao nekoliko meseci, ali kasnije je čuo priče od kojih se ledi krv u venama.

- Iskreno, samo sam rođen u Kninu sticajem okolnosti. Rat je bio, jedina bolnica koja je radila, moji su živelu Šibeniku. Menjali smo lokacije. U avgustu 1995. smo krenuli u Srbiju sa kolonom. Imao sam 10 meseci, ne sećam se ni Knina ni ničega. Nemam saznanje o tome. Ali, drago mi je kada pričaju o tome. Drago mi je da slušam priče o tome. Osećam se kao da sam pripadnik tamo naroda dole. Moji imaju korene odatle, kulturu iz Dalmacije. Preneli su na mene moji - pričao je Dobrić.

Golgotu je preživeo i Predrag Šuput, nekadašnji košarkaš, rođen 1977. godine. Igrao je za Hemofarm, Partizan, Vojvodinu, Bamberg i Cedevitu, a kako je govorio, scene iz pogroma nikad neće zaboraviti.

Informer

- Niko ništa nije poneo, nešto malo stvari. Većina se smestila po prikolicama, nekoliko ljudi sa traktorima su nas povezli, posle smo im bili mnogo zahvalni. Mene je majka poslala sa komšijama, htela je da sačeka oca koji je bio na položaju. Međutim, otac nije ni silazio kući jer su mu rekli da nikog nema u selu. Tek posle pet dana, nas dvojica smo se sreli u Prijedoru i shvatili da je majka ostala sa starijim meštanima. Srećom, Hrvati kada su ušli nisu im ništa uradili. Nisu naišli oni najgori, pa su preživeli - pričao je Šuput, koji je tokom karijere igrao za Cedevitu iz Zagreba i kako je rekao, ljudski je praštati i zbog toga je potpisao za hrvatski klub.

Informer

Nekadašnji fudbaler Vojvodine, a sada fudbalski trener Vladimir Buač, rođen je u Krajini 1984. godine, a igrom slučaja kada je počela "Oluja" bio je u poseti kod rodbine u Novom Sadu. Kako je govorio, danima nakon što je započeta zločinačka akcija nije imao nikakve informacije o svojim najbližima, roditeljima i bratu. Srećom, oni su nekoliko dana kasnije živi stigli u Novi Sad, gde su se i nastanili.

Buač je kasnije napravio solidnu karijeru, pošto je osim za Vojvodinu igrao za Nim i Atirau, a kao trener predvodio je subotički Spartak u više navrata.

Marta Drpa je odbojkašica koja je rođena 1989. godine i koja je pre nekoliko godina na društvenim mrežama podelila vrlo potresnu ispovest o "Oluji". I ona je bila u strašnoj koloni i nikad neće zaboraviti sve šta je snašlo nju i njenu porodicu tog avgusta 1995. godine.

Informer

"Nakon nekoliko sati u skloništu stigla je vest da je Knin pao, da moramo da bežimo iz grada, gde ko može… Moj otac, večiti patriota, koji je bio ranjen, na štakama, u tom momentu uporno je odbijao da idemo bilo gde jer ko sme njega da istera iz njegove kuće i slično. Srećom, mama je bila pametnija. Ne sećam se koliko je trajao put, znam da mu nigde nije bilo kraja, sećam se kolone, vrućine, žeđi, staraca na traktorima, dece koja plaču. Sećam se da mi je konstantno bilo muka", otkrila je, između ostalog Marta, koja je kasnije stigla i do dresa reprezentacije.

Informer

Malo je poznato da je zločinačku akciju na teritoriji Hrvatske preživela i Natalija Jokić, supruga danas najboljeg košarkaša sveta Nikole Jokića. Ona je još kao beba sa porodicom proterana iz Republike Srpske Krajine.

Nedavno je otkriveno da je na naslovnoj fotografiji iz "Večernjih Novosti" 1995. godine zapravo mala Natalija kao beba, u naručju svoje majke.

Informer