Uznemirujući snimak! Hrvatski nasilnik urnisao ženu!

Denis Buntić je osumnjičen za krivično delo nasilje u porodici i nedopušteno držanje oružja i eksplozivnih naprava. Iako je zatražen pritvor zbog opasnosti od uticanja na svedoke i opasnosti da će ponoviti kazneno delo, pušten je da se brani sa slobode.

Nesrećna žena je povukla poslednji, očajnički potez i objavila snimak agonije kroz koju je prošča! Na audio zapisu se čuje da je više puta molila Buntića da prestane i preklinjala ga uz reči „nisam to zaslužila“.

U jednom trenutku je unezvereni rukometaš tera iz kuće i viče da će je ubiti, a upozoravamo da je ovaj snimak izuzetno uznemirujuć i težak za slušanje, ali je i apel da se nešto mora promeniti da bi se spasili nevini životi! Verovali ili ne, čak ni taj zapis nije uverio sud da bi ga trebalo zadržati u pritvoru. Kompletan snimak možete poslušati na portalu "Jutarnji.hr".

Informer

„Moja jedina šansa da ostanem živa je javnost. Pretukao me je pred devetomesečnim detetom, snimila sam kako me udara i preti da će me ubiti. Policija mu je pronašla arsenal ilegalnog oružja. I ipak je pušten za manje od 48 sati, nije mu izrečen ni pritvor, samo mera zabrane prilaska. Završiću kao ona žena iz Gradačca, osećam to. Najviše od svega se bojim za život svoeg deteta. Policija i sud nisu učinili ništa da nas zaštite, upravo suprotno. Bojim se da će mu tek sad porasti krila, jer mu se nije dogodilo ništa i da neće stati. Javnost je naša jedina zaštita“ - ispričala je Klara za hrvatske medije.

Informer

Osvrnula se žena koja je pretrpela teško nasilje i na audio zapis.

„Teško je to slušati? Ja to živim. Moje dete to živi. To je teško. Ne znamo hoćemo li doživeti sutra. Nisam napravila snimak da bih ga objavila u medijima. Htela sam da imam dokaz, znala sam da nikad neću imati svedoke. Da će biti moja reč protiv njegove. Verovala sam da će neko od nadležnih reagovati kad čuje snimak. Da ću zbog snimka izbeći ovo što se sada događa i da ću naći mir za sebe i dete. Ali pušten je nakon manje od 48 sati! Ja nemam izbora, zato želim da se objavi na portalu. Javno. To je naša poslednja šansa“, rekla je ona i poručila „da nema izbora, ako svi ne čuju kako izgleda njen život, mogla bi da ostane bez njega“.

Mnogi su se naježili i pustili suzu nakon što su čuli kroz koji pakao prolazi ova žena, a najgore je što ovo nije bio prvi put da je udario. Ovog puta su bili u Mostaru na utakmici, tamo su pili, konzumirali drogu, a suprugu se nikako nije išlo kući. Tri sata ga je nagovarala, iako je dete imalo virus. Stajali su i na kiši, a kada su krenuli nazad kući, već u kolima joj je bilo jasno kako će se sve završiti.

„Trpim to pet godina. Dan pre krštenja našeg deteta, držao je dete u rukama i udarao me. Uzeo je bocu mineralne vode kojom me hteo lupiti u glavu, ali je kum stao između nas i to sprečio. Pukla mi je bubna opna. Još pre toga u sobi me ščepao za kosu i lupio. Na parkingu pred kućom sam povraćala i vrtelo mi se u glavi pa su moji insistirali da odem u hitnu pomoć. Prijatelji su mi rekli: oprosti, ne možemo da svedočimo protiv njega. Njegovi roditelji takođe. Nisam ga ni prijavila, i to samo zato što nisam mogla dokazati i što je uticajan. Htela sam da sačuvam brak, verovala sam da će se popraviti, da se neće ponavljati. Ali ponavljalo se. Obećao je da neće piti. Kršio je obećanje... Lekarima u Mostaru sam, naravno, rekla da sam pala niz stepenice.“

U petak je konačno prelomila, jer više nije želela da trpi haos koji joj se događao.

„Kad smo došli kući, već mi je vikao: „Kurvetino, sad ćeš videti šta ću ti učiniti od života“. Stavila sam dete u krevetac i uključila telefon. Odlučila sam: ovo mu je zadnji put. Dosta je. Ovaj put ću ostaviti telefon na glasovnom snimanju. Ako me ne ubije, imaću dokaz.“

Informer

Sve vreme je razmišljala o nesrećnoj ženi ubijenoj u Gradačcu koja je takođe imala malo dete.

„Udarao me i ranije, ali ovo u petak je bilo krvoločno. Znala sam da je, ne uspem li pobeći, gotovo. On je mene odlučio ubiti. Svom snagom me mlatio, rukama, nogama, šakama, nekim predmetom, sevalo mi je u glavi. Sve sam mu vreme govorila da nisam to zaslužila.“

Otkrila je i čitav njegov arsenal oružja i nekako je uspela da pobegne. Tada joj je prijatelj kog je pozvala da je spasi rekao: "On je i moj prijatelj, neću birati stranu".

Nasilnik je izveden na sud u Ljubuškom, a tamo decenijama radi njegova majka. Tužitelj je kum, a tužiteljkova majka advokatica.

„Zolje, kalašnjikovi, bombe, pištolji… Ispod kreveta zavijeno u ćebetu. Ne mogu da verujem, znao se povremeno pohvaliti da puca sa prijateljima, ali ovo je užas. Da je uspeo da me dovuče do mesta gde je bilo oružje, sigurna sam da bi me dokrajčio. Kakve su uopšte bile šanse da sud bude objektivan? Nije li ovaj slučaj trebao biti izmešten, zbog svih tih veza, na drugi sud. Kad sam videla da je pušten, noge su mi se odsekle. On opušteno pije kavu koji kilometar od moje roditeljske kuće, a dete i ja se tresemo. Ima zabranu prilaska! Pa što to tačno znači? Šta to znači za mene i moje dete? Trebaju mi odgovori i zaštita. Jedino se ovako mogu nadati da ću jednom moći mirno da živim sa svojim detetom…“ - vapaj je nesrećne žene.