OŽEGOVIĆ ODGOVORIO "GROBARIMA": Teško mi je, ali pišite šta hoćete, živim za pobede Partizana!

Navijači su na ogradu terena u Zemunelu okačili transparent sa porukom: "Kad vidiš Grobare spusti glavu dole, ne slavi sa nama, ovo nisu tvoje boje", uz precrtan broj 51 koji će nositi na dresu. Ožegović ne krije kako se osećao kada je video poruku.

- Bilo mi je jako teško, preteško, kad sam video transparent. Pokušavam da shvatim da je sve cena onoga što želim. Razumem navijače, dao sam im povod. Znao sam da će tako biti, možda ne u ovoj meri, ali, bio sam spreman da istrpim, jer sam odavno želeo da dođem u Partizan - kazao je za Žurnal  Ognjen Ožegović.

Priznaje Ognjen da je u reprezentaciji sam bio najsrećniji kad je osvojio titulu prvaka Evrope za uzrast do 19 godina, a u klubu - kad je potpisao za Partizan!

- Iskreno to kažem. Možda će i ovo naići na različite komentare, ali govorim iz srca, iskren sam. Mogu navijači da pišu šta hoće, živim za pobedu u kojoj ću imati udeo. Cilj mi je da se što pre afirmišem i budem deo tima. Nijedan moj gol ne može da se meri sa značajem pobede Partizana, zato ću biti srećan da postanem deo ekipe.

BRUTALNA PORUKA "GROBARA" OŽEGOVIĆU: Kada nas vidiš, spusti dole glavu, ovo nisu tvoje boje!

Ognjen Ožegović je pojasnio da je prvi susret sa crno-belima imao leta 2007, kad mu je bilo samo 13 godina.

- Znate da sam kao dete već bio u Partizanu? Otac mi je ispunio rođendansku želju i 2007. doveo u Beograd na utakmicu Partizan - Zrinjski 5:0. Bio je to poklon za rođendan, ustvari prvi deo poklona.

Drugi deo bilo je fotografisanje sa igračima crno-belih.

- Želeo sam da se slikam sa fudbalerima Partizana. Prespavali smo u Beogradu i sutradan otišli u „Zemunelo", ali portir na rampi nije hteo da me pusti unutra. Molio sam, preklinjao, nije hteo ni da čuje. Verovao sam da ću možda sutradan imati više sreće, ali ponovo je radio isti čovek... Pošto nije hteo ni da čuje, rekao sam da hoću da treniram u Partizanu i tri meseca sam bio sa dečacima 1994. koje je tada trenirao Zvonko Popović... Morao sam da se vratim kući zbog porodičnih problema. Imao sam samo 13 godina. Bilo mi je teško, ali nije bilo izbora - prisetio se Ožegović.