DECA PARTIZANA! Crno-beli za svoje klince biraju "Crno-bele" bebe! FEJSA IMA NAJJAČU PRIČU! (VIDEO)

Najmlađi fudbaleri treniraju na stadionu Partizana i sportskom centru “Partizan-Teleoptik” – utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom u večernjim časovima, a satnica je napravljena u skladu sa uzrastom.

„Crno-bele bebe“ sa trenerima rade na osnovnim detaljima, tehničkim elementima, brzini, koordinaciji – pa sve do nekih složenijih tehnika, ali je u početku najvažnije samo jedno – da zavole fudbal i da se zaljube u loptu. Fudbal treba predstaviti deci kao zabavu, a ne kao još jednu obavezu. Nekada je ulica bila mesto, gde bi najmlađi kroz igru zavoleli sport, dok danas oni tu privilegiju nemaju.

- Dece nema toliko napolju kao što je nekada bilo. Nemaju svu slobodu da se normalno kreću, da se igraju i da na taj način izaberu sport i da ga zavole. Mi se trudimo da upravo to uradimo ovde, da im dočaramo fudbal kroz igru i da igrajući se zavole fudbal - navodi trener Dušan Stepanović.

- Mi volimo da nam deca dolaze na svaki trening. Moje zadovoljstvo je kad na kraju treninga vidim da su nasmejani i da pitaju „treneru, kad imamo sledeći trening“ i da jedva čekaju da dođu. On dodaje i da „njih loši vremenski uslovi ne sprečavaju da dođu. Ne zanima ih da li je sneg napadao – čak se i tada rado odazivaju, presrećni su i jedva čekaju trening - kaže trener Nikola Filipović.

Postoje i izazovi i „problemi“ koje fudbal nosi u najosetljivijem periodu za rast i razvoj deteta.

- Najveći problem nam je da talentovane dečake, koje spremamo da prebacimo iz beba u selektivnu ekipu, dovoljno izanimiramo i da im držimo pažnju do tog momenta prebacivanja. Izazov je uspeti zadržati im pažnju – da od tog silnog čekanja ne izgore i da im sačuvamo volju za fudbalom - rekao je koordinator Partizanove škola fudbala „Crno-bele bebe“ Miloš Minić.

Ljubav prema klubu se prenosi „sa kolena na koleno“! Velika fudbalska imena poput Ljubomira Fejse, Bibarsa Natha i Rikarda Gomeša su za svoju decu odabrali školu fudbala „Crno-bele bebe“, što je još jedna u nizu potvrda da je ova škola jedna od najboljih u Evropi.

Natho i Rikardo su više puta naglasili da je Partizan njihova druga kuća, dok Fejsa nastavlja porodičnu tradiciju i ljubav prema Partizanu.

- Sećam se da je mene moj tata od malena učio da volim crno-bele i da volim Partizan. Ja sam partizanovac i odmah sam sina poslao tamo gde i pripada – da navija za pravi klub. Nisam ga gurao, on je još mali, ali me on pitao da li može da ode negde da trenira, tako da sam ga poslušao i doveo ovde. Mislim da je san svakog oca koji ima sina, a koji igra fudbal, da jednog dana i on postane fudbaler - kazao je Fejsa.

Prvotimac Partizana Ljubomir Fejsa vidi u svom sinu sebe, a voleo bi i da on krene njegovim stopama. Seća se kako je sa drugarima na ulici igrao fudbal i da se, u to vreme, ljubav prema sportu rađala na ulici. Najveći talenti su se tada stvarali u tim uličnim igrama, gde se i razvijala kreacija i mašta kod dece. On kaže da je njegov sin sa samo šest godina počeo da trenira fudbal i da je to privilegija u vremenu kada su deca fizički neaktivna.

- Ima iste pokrete ruku kao ja, trčanje, tako da me podseća dosta na mene. Stalno me ispituje nešto oko fudbala – „šta je, tata, ofsajd“, „šta je aut“ – sve ga zanima i želi da nauči. Ja nisam trenirao u njegovim godinama. Mi smo se, u to vreme, samo na ulici igrali. Počeo da sam treniram tek kada sam imao 8, 9 godina, a on ima tu privilegiju da je počeo mnogo ranije - zaključio je Fejsa.