Marković: Hoću da budem kapiten Partizana

Štoper rođen u Bijeljini prve ozbiljnije fudbalske korake napravio je u Partizanu i prošao je sve mlađe kategorije u klubu iz Humske. Imao je jednu epizodu kada je 2019. godine otišao u Olimpijakos, zatim se godinu dana kasnije vratio na jednogodišnju pozajmicu u Partizan, pa je opet godinu dana bio u Atini, da bi se potom konačno vratio u Partizan.

Izabranici Igora Duljaja nalaze se trenutno u Sloveniji na pripremama, a Markoviću je pripala čast da nosi kapšitensku traku na prijateljskim mečevima. Voleo bi da tako bude i kada počne sezona.

- Ako i u zvaničnim utakmicama budem kapiten, potrudiću se i da dam sve od sebe i da pomognem ostalim saigračima. Bila bi mi velika čast da predvodim sa 23 godine. Svi znaju šta za mene ovaj klub predstavlja. Kad sam prvi put poneo kapitensku traku, čestitali su mi odmah devojka i porodica i saigrači. Svi su bili jako srećni zbog mene - poručio je Marković. 

Informer

On je maltene porastao uz Partizan, zna kako mu je bilo kad je bio klinac, pa se trudi da pomogne mlađima i olakša im koliko god je to moguće.

- Kad sam prvi put stigao u prvim tim, imao sam 17 godina. Mnogo sam se od tada promenio, i kao igrač i kao čovek. Imam razumevanja za mlađe, pritom i deca se menjaju, nisu iste današnje generacije i one pre sedam, osam godina. Razgovaram dosta sa mlađima. Imam sa svima sjajan odnos i na terenu i van terena. Trudim se da im pomognem i u fuidbalu i van fudbala - ističe fudbaler. 

Kao i u svim velikim klubovima, i u Partizanu je pritisak veliki. Međutim, godine iskustva naučile su ga da se nosi sa tim.

- Pritisak je ogroman, jer su u Partizanu očekivanja velika i sve manje od toga je ispod nivoa. Oscilacije su normalne, nemoguće je biti na vrhunskom nivou sve vreme. Njavažnije je da se igrač podigne kad se desi pad, a najlakši način je pobeđivanje na svakoj sledećoj utakmici - zaključio je Marković.