Foto:
Sport
POTCENJUJU ME JER SAM IZ SRBIJE! Kecmanović prolazi kroz velike muke jer dolazi iz male zemlje!
Mladi as objašnjava da sličan problem imaju svi igrači iz malih država.
Kecmanović je nedavno na mastersu u Indijan Velsu prolaskom u četvrtfinale dokazao da je spreman za velika dela. Ipak, javnost vidi uglavnom ono najbolje, dok za svaku pobedu teniseri prođu trnovit put koji uključuje naporan rad i odricanje.
Volim Mesija i Ronaldinja
* Koja su vaša interesovanja mimo tenisa?
- Volim NBA ligu, a što se tiče fudbala Barselonu. Omiljeni fudbaleri su mi Lionel Mesi i Ronaldo. Dosta čitam, slušam muziku, idem na koncerte... Kad god sam u prilici, uživam u partijama golfa koje opuštaju i telo i mozak.
* Novaka Đokovića su često potcenjivali jer je iz Srbije. Da li ste vi nekada to osetili na svojoj koži?
- Da, tako je to za sve koji su iz malih država. Nije tu stvar da me neko ne voli jer sam iz određene države. U pitanju je čist biznis i gleda se samo koliko im se isplatiš. Najveća takmičenja se igraju u najbogatijim gradovima. Ako dolaziš iz male zemlje, čak i ako ostvaruješ vrhunske rezultate, nisi podoban za velika tržišta. Ljudima koji rukovode svetskim tenisom posao prave igrači iz ekonomski moćnih zemalja. Zato su oni u centru pažnje, na njima je fokus, od termina za trening do samog meča. Sve je komercijalizovano.
NOVAK SUVERENO VLADA! Đoković počeo 245. nedelju na tronu, plasman karijere Miomira Kecmanovića!
* Da li ste zbog toga ili nekog drugog razloga razmišljali da napustite tenis?
- Baviti se sportom veoma je naporno, stresno i iziskuje veliku žrtvu. Mnogi kažu da smo mi teniseri savremeni gladijatori. Nekad mi dođe da dignem ruke, ali se brzo rešim takvih misli.
Najlepše je u Beogradu
* Šta vam najviše nedostaje iz Srbije u Americi?
- Porodica pre svega, prijatelji, hrana, atmosfera, bezbrižnost... Kod kuće je uvek najlepše. Sve velelepne destinacije su fascinantne, ali rodni dom je jedan i nakon svetskog sjaja i raskoši uvek je najlepše prošetati Beogradom. Ja sam otišao u Ameriku mnogo mlad. Veliki je to stres odvojiti se od kuće, roditelja, škole, drugova... Svakako da su mi nedostajali trenuci koje su preživeli moji vršnjaci.
* Kada i zašto ste počeli da trenirate baš tenis?
- Prvi sport u kome sam se okušao bio je tekvondo, ali sa šest godina počeo sam da igram tenis. Dvostruki prvak države do 12 godina postao sam 2010. i to je bio trenutak kada sam sebi rekao da je tenis moj životni poziv.
* Roditelji su vam doktori, odakle želja za sportom, a ne, na primer, medicinom?
- Nijednog trenutka nisu postavili pitanje oko mog angažmana u tenisu. Uvek su bili uz mene i bez njih ne bi ni bilo mene, najboljeg juniora sveta 2016. Svako od nas je rođen za nešto, ja sam za tenis.
* Imate li nekog idola?
- Uzor mi je bio i ostao moj otac. Roditelji mi ne govore kroz šta su sve prošli da bih ja uspeo, ali ja osećam da su žrtve bile enormne. Tenis je veoma skup sport. Ni kada sam proveo godinu dana kao prvi junior sveta nisam imao sponzore, niko nije stao iza mene osim mojih roditelja. Dok su moju vršnjaci i najveći rivali imali i do 12 sponzora.
OVO JE VIŠI NIVO, TREBA DOSTA RADA, NAPORA...Kecmanović: Teško je među profesionalcima!
* Osim roditeljskih saveta, pamtite li neke savete i kolega?
- Nedavno mi je Rodžer Federer rekao: "Uživaj u životu. Kada si mlad, uvek misliš da nešto treba da se desi preko noći, ali samo uživaj. Voleo bih da sam tvojih godina kako bih mogao da uradim sve ovo ponovo." Od tada mi ove rečenice konstantno prolaze kroz glavu.