Foto:
Sport
MALA MO, SREĆAN ROĐENDAN! BESMRTNA ŠAMPIONKA, žrtva PSIHOPATE, koji je BAJKU PRETVORIO U PAKAO, ali ona se VRATILA JAČA!
Najbolja jugoslovenska teniserka, koja je kasnije igrala po američkom zastavom, sa samo 16 godina i šest meseci postala najmlađa šampionka Rolan Garosa.
Plesala je na teniskom terenu, niko joj nije bio ni do kolena. Svet je ostavljala bez teksta iz meča u meč, pisala je istoriju "belog sporta". Navijači su bez daha gledali njene mečeve, ljudi su je gledali i nisu verovali kakav je maestro s reketom, a samo nekoliko godina kasnije postala je inspiracija Novaku Đokoviću - jednom od najboljih tenisera ikada.
U u karijeri je pobedila na 53 turnira, osvojila je devet grend slemova i bronzu na Olimpijskim igrama, 178 nedelja bila je prva, zaradila je silne milione dolara. Vladala je svetskim teniskom terenima, vladala je igrom i širokim osmehom.
Informer
Bila je najveća zvezda "belog sporta", ali kada su joj prognozirali da će biti nenadmašna, najbolja u istoriji ikada, ta zvezda se ugasila.
Život, koji je bio bajka, u trenutku je postao pakao. Zvezdu je gasio 30. aprila 1993. godine u Hamburgu Ginter Parhe, sumanuti obožavalac Štefi Graf, tada Monikine najveće rivalke
U četvrtfinalu koje je Selešova igrala protiv Magdalene Malejeve, Parhe se spustio sa tribina i u leđa ubo Moniku. Od tog trenutka kreće pakao. Parhe je uleteo na teren u drugom setu i napao je nožem dužine 23 centimetra jer nije mogao da podnese da njegova miljenica Štefi Graf, više neće biti prva na svetu.
Povređena Monika oblivena krvlju prebačena je u lokalnu bolnicu, u pratnji majke i brata. U posetu joj je došla i Štefi Graf koja se izvinila što je došla samo nakratko jer mora brzo da se vrati na turnir. Samo nekoliko milimetara izbegla je Monika ubod u vitalni nerv zbog koga bi najverovatnije ostala paralizovana. Ona je privatnim avionom prebačena u SAD na lečenje i rehabilitaciju. Monika je posle dve godine ponovo igrala tenis, godinu dana kasnije osvojila je Australian Open i još nekoliko turnira, ali nikad više nije zaigrala u Nemačkoj.
Mediji su posle napada nagađali da je imao i politički razlog s obzirom da je ona tada nastupala kao takmičar Jugoslavije, ali se na kraju ustanovilo da je Parhe, ipak, bio psihički bolesnik. On nikada nije završio u zatvoru već mu je određeno lečenje u trajanju od dve godine.
- Neverovatno je da me je taj čovek povredio sa namerom, a za to nije dobio nikakvu kaznu. Jednostavno, ne želim više da idem u Nemačku, ne osećam se prijatno i sve me podseća na taj dan - govorila je Monika.
U svojoj drugoj knjizi "Od straha do pobede", ona je napisala da su se članovi njene porodice odrekli svojih karijera, prodali sve što su mogli i 1986. godine otišli u Ameriku. Ona je otkrila da je istovremeno dok se oporavljala od rane saznala da joj otac umire.
Informer
- Postojao je razlog zašto tata nije prisustvovao onom sudbonosnom meču u Hamburgu. Kad su mi se on i mama pridružili u Vejlu, izgledao je loše. Bio je pripadnik stare garde i mrzeo je doktore, jednostavno nije mogao da podnese preglede. Imao je rak prostate. Bila sam uništena, kao da se neko okrutno našalio sa mnom. Tata je smešten u vrhunsku kliniku Mejo u Minesoti. U proleće te 1993. godine, bila sam bolesna od brige za oca i strahovala sam za svoju karijeru. Želela sam da budem pored njega, ali morala sam prvo sebe da izlečim.
Kaže da je njegova smrt bila teža rana od one od noža.
- Svaki dan započinjem misleći na njega. Kako vreme prolazi, sve više mi nedostaje. Gde god sam putovala na takmičenja, tata je uvek bio pored mene. Kada je operisan od raka prostate i pao u postelju, ja sam bila pored njega. Davala sam mu morfijum za ublažavanje bolova i hrabrila ga da izdrži, kao što je on mene bodrio na turnirima. Preminuo je u maju 1998. godine i taj gubitak boli me više od hamburške rane. Teško je kada tokom meča po navici pogledate u publiku i shvatite da je ono najvažnije mesto ostalo zauvek prazno - navela je u autobiografiji.
Zvanično ze Monika iz tenisa se povukla 2008. godine.
- Skoro tri decenije svakog jutra budila sam se misleći na tenis. Poslednjih godina shvatila sam da na ovom svetu ima mnogo važnijih stvari, upravo onih koje su mi nedostajale dok sam dane provodila prebacujući lopticu preko mreže. Uostalom, stigle su neke nove generacije mladih lavica željnih pobeda i slave, pa nema smisla da ih jedna penzionerka izaziva na megdan. Smatram da sam na vreme ostavila profesionalni sport. Reket i loptice promenili su mi život, delili su sa mnom istu sudbinu, svaku kap znoja, svaki sekund proveden na terenu. Za mene tenis nikad nije predstavljao teškoću ili posao.
Monika je potom otkrila nešto što je dugo čuvala samo za sebe.
- Napad nožem ostavio je i jednu sasvim neobičnu posledicu na mene. Uz sve strahove i fobije više nisam mogla kontrolisati svoj apetit. To je trajalo godinama. Bilo me je sramota, jer nisam mogla prihvatiti da nešto nemam pod kontrolom. Pojela bih ogromne količine u kratkom vremenu i to se onda loše odražavalo na fizičku pripremu nakon povratka na teren - izjavila je Seleš jednom prilikom.
Jednom šampionka, uvek šampiona. Zlotvor joj nije dozvolio da ispiše najleše strane "belig sporta", ali je Mala Mo uspela da dobije još jednu životnu bitku. Trenutno živi u Americi, čest je gost emisija o zdravlju, a udata je 74-godišnjeg milionera Tomasa Golisanoa, sa kojim je u vezi od 2009. i žive na Floridi. On je filantrop i bivši vlasnik jednog hokejaškog tima.
Monaka je član sportske organizacije Laureus, zajedno sa Nađom Komaneči, Borisom Bekerom, Majklom Džordanom i drugim slavnim sportistima. Monika već godinama ulaže svoj novac na berzi, a njen finansijski savetnik jednom prilikom je medijima otkrio kako ona nije trošadžija. Vozi prosečan automobile i zove ga usred noći da pita zašto su prodali određene akcije. Deo novca koji je osvojila dok se bavila tenisom, uložila je u lanac restorana "All Stars Cafe".
Bonus video