ĐOKOVIĆEV KUM VERUJE DA NOVAK MOŽE DA OSVOJI VIMBLDON! Može da igra još DESET godina!

Amanović je dosta zaslužan za Đokovićeve uspehe. Poslednji u nizu bio je na Rolan Garosu kada je srpski teniser stigao do titule.

- Čekam Olimpijadu! Radimo 15-20 nedelja godišnje, pola vremena s njim provede Uli, pola ja. Posle Rolan Garosa on je otišao na Vimbldon, da bih ja mogao da se odmorim pred Japan i Ju-Es open.

- Naravno! Posle Australije i Rolan Garosa, iskreno verujem da može da osvoji i Vimbldon i Ju-Es open! Znam da ne valja ponekad gledati tako dugoročno, ali igra je tu, forma, takođe. Imao je kraće pripreme na Majorci, došao je u paru do finala i siguran sam da se prilagodio na travu.

U intervjuu za Večernje novosti, upitan je kako je uspeo da oporavi Novaka.

- Zasluge pre svega idu na račun njegove teniske inteligencije. Oporavak zavisi od toga koliko je fizički spreman, pa do naših uobičajenih vežbi. To je rezultat rada celog tima. Hajde da kažemo da je finalni dodir moj. "Mali milion" stvari se ubacuje po potrebi, od strečinga, preko aktivnog i pasivnog oporavka, do masaže, nameštanja i akupresure, samo da bi i datom trenutku, pred meč, bio što svežiji.

Informer

Postoji i tajna kako ali kako je istakao, tako bi trebalo da ostane.

- Ima! Ali, sama reč znači da bi to tako trebalo i da ostane. Sve je, naravno, transparentno, ali ostaje među nama, u timu. U pitanju je i tajming, kada se šta radi. Kombinujemo sve što je dostupno. Na primer, hladne kupke. Ostaje u njima neko izvesne vreme. Nekada se kombinuje toplo-hladno. Dalje ne bih mogao da iznosim detalje, zbog obaveza i profesionalne tajne.

Upitan je kako izgleda jedan Novakov dan kada je u punoj pripremi.

- Kad ustane, uradi svoju rutinu, jogu ili neke druge vežbe. Sledi doručak, a onda dolazi moj red. Na stolu, radimo reset, rebalansiranje, nameštanje tela, pasivno zagrevanje, istezanje, po mom osećaju i po onome do kog nivoa bi trebalo da bude fleksibilan. Ako je negde, narodski rečeno, "skraćen", da se ponovo istegne. Ako postoji neki bol po ustajanju, da se otkloni, da bude spreman za trening. Onda ide fizički deo zagrevanja kroz različite vežbe, atletski deo, gume, pa odlazak na teren. Posle terena, ponovo dolazi balansiranje, ponekad masaža, pa slede različiti tretmani, zavisno od toga da li je sutradan slobodan dan ili igra meč.

Amanović je istakao da Đoković ima ogroman kapacitet što mu pomaže da ostane što duže na terenu.

- Ima ogroman kapacitet. Zavisi, naravno, od intenziteta meča, od vremenskih uslova, od fizičkog osećaja, ali sam uveren da može igra i više od šest sati. Na šljaci su neuporedivo teži uslovi. Mora mnogo više da se radi i sa telom i sa reketom da bi se napravio poen. Imao je i pucanje mišića u Australiji, ali posle toga se brzo oporavio. Igrao je sa takvim mišićem od četvrtfinala i pobedio u finalu! Tu dolazi do izražaja i njegova fizička pripremljenost, i njegova mentalna snaga. Kada se sve to spoji, kada može da prođe kroz bol i da tako igra, onda je jasno kakav kapacitet ima.

Upitan je koliko bi godina Novak još mogao da igra.

- Uz dobar raspored, pripreme i planiranje, sigurno bi mogao da igra bez ikakvih problema još pet ili sedam godina na ovom nivou. Možda i celih deset!

S obzirom da su Novak i on kumovi, pretpostavlja se da to utiče na bolje razumevanje na terenu.

- Kumovi smo još od 2011. godine i odlično se poznajemo. Družimo se, između nas postoji prijateljstvo. I kada smo razdvojeni, i kada je u Španiji, u Monaku, nebitno je ko koga zove i ko se kome prvi javi. Postoji povezanost. I posao nas veže da se veoma često čujemo i viđamo. Ali, možemo da se ne čujemo i po mesec dana, opet znamo da smo dobro, i mi, i naše porodice. To je osećaj zadovoljstva koji prati, kako mene, tako, siguran sam, i njega.