Te suze Novak neće zaboraviti dok je živ: Najteži trenutak u karijeri, plakao kao malo dete

Taj meč srpski  će da pamti dok je živ, imao je prednost 2:0 u setovima pre nego što je nemački teniser krenuo u veliki preokret. 

Toliko ga je to pogodilo da je nakon meča plakao u svom hotelskom apartmanu u društvu svog trenera Marijana Vajde i kondicionog trenera Miljana Amanovića. 

- Sećam se dobro tog meča, najviše zbog emocija koje sam imao posle njega. Dosta razočaranja, ne samo zbog meča, već u tom trenutku se nisam osećao najmotivisanije. Dosta sam bio potišten, profesionalno, za tenis. Trebalo mi je da se nešto desi, da prevagne na pozitivnu stranu jer nisam beležio odlične rezultate koje sam želeo, nisam dobro igrao, nisam se dobro osećao, tako da je takav trenutak bio. Jedan od onih koji definišu putanju za budućnost i to je upravo taj meč koji je meni puno pomogao da postavim neke nove temelje za dalje. Sećam se dobro da sam plakao dosta posle tog meča u sobi kod Marijana i Miljana, onda smo dugo razgovarali i postavili neki novi plan sutra i od tog trenutka je karijera stvarno krenula uzlaznom putanjom - rekao je Đoković srpskim novinarima.

Informer

Ipak, Đoković je podigao formu prema kraju sezone, što je dovelo do rezultata u 2011. godini. Tada je započeo s nizom od 43 uzastopne pobede i završio s osvajanjem tri Grend Slem trofeja.

- Igrao sam drugo finale US opena 2010, osvojili smo Dejvis kup i mislim da je taj Dejvis kup bio ta neka kapisla, odskočna daska za mene igrački. Od tog brijanja glave, 43 pobede zaredom! Zaista, sada kad se osvrnem na te trenutke, zahvalan sam na istim, ali tada, kada sam to doživljavao, nije baš bilo tako - dodao je on.