Foto: privatna arhiva
Srbija
USRED BEOGRADA KONJI I KAMILE! ZA SPAVANJE SVI DA PONESU PROSTIRKE! Ovo MORATE da pročitate
O karavan-sarajima pisao je 1554.godine francuski putopisac Pjer Leskalopje, koji je zapisao da su to bila kao mesta gde odsedaju i siromašni i bogati. On ih opisuje kao velike pokrivene šupe bez tavana i prozora u koje svetlost dopire kroz otvore između dasaka.
-Unutrašnji deo imao je uzvišenja od dve i po stope, široke sedam stopa na kojoj su se ljudi odmarali. Konji su vezivani za alke, uz uzglavlje kako bi ih gazde lakše hranile i čuvale. Postojale su i gvozdene kuke za stvari, kao i ognjišta. U karavan -sarajima su se prodavale i namirnice- kaže Vidoje Golubović za portal Informer.rs
On dodaje da je Luj de E, prilikom prolaska kroz Beograd, 1621.godine opisao karavan-saraje kao javne zgrade, neobično duge i široke, sa prostorom u središtu u kojem su se smeštala kola sa konjima i kamilama, kao i uzdignutim prostorom namenjenim za odmor ljudi.
Informer
Prema ovom zapisu, karavan-saraji su bili prostrani (imali su od 20 do 30 ognjišta) i mogli su da prime do 150 konja i 20 kočija, a za spavanje su svi morali da nose prostirke.
Hanovi
Hanovi su imali dvorište sa česmom ili bunarom. Sprat je korišćen za prenoćište putnika. Po nepisanom pravilu hanovi su bili uglavnom kvadratnog oblika. Gradili su se na prometnim drumovima, u varošima i selima
-U hanovima je odsedala najveća turska gospoda. Evlija Čelebija u svojim zapisima iz 1660.godine ističe da Beograd ima 21 han - navodi Golubović, autor knjige ''Mehane i kafane starog Beograda''.
On dodaje da je reč han persijskog porekla sa značenjem kuća, krčma, prenoćište, gostionica. Služio je za duži prihvat, smeštaj i prenoćište ljudi, kao i prihvat robe i stoke, objašnjava Golubović za portal Informer.rs
Bonus video: