U STAROM BEOGRADU SE BAŠ DOBRO JELO! Saznajte gde je PROFESOR VUJIĆ najradije svraćao na ručak...

Centar života Beograda 70-tih i 80-tih godina 19.veka bio je Pozorišni trg (danas Trg republike) na kojem je 1857.godine sagrađena kafana ''Kolarac'', kao elitno mesto gde su priređivani najveći balovi, održavane zabave i skupovi.

-Postoji i anegdota da se među gostima često viđao i profesor Kosta Vujić, koji je inače ručavao na dva-tri mesta u gradu. Kod ''Kolarca'' je po njegovom uverenju bila odlična supa i govedina, a zatim bi išao u terazijsku ''Kasinu'' da jede kakav ajmokac, pa se vraćao u kafanu ''Ruski car'' da ručak završi pečenjem - navodi dr Golubović za portal Informer.rs

Interesantna anegdota vezana je i za Zeleni venac.

Informer

Odvažna dama

-Da ne beše Nemice frau Herman i njene kafane, veliko je pitanje kako bi se danas zvao ovaj deo Beograda - kaže naš sagovornik. - Ova hrabra i odvažna  dama krenula je 1838.godine sa porodicom iz svoje domovine put Srbije sa namerom da u Beogradu otvori radionicu za izradu damskih šešira.

Nažalost, nije imala sreće, jer je na tom putovanju ostala bez muža koji je iznenada preminuo. Ipak, ona je sa troje dece i koferima stigla do prestonice Srbije i od Alekse Simića, političara i dugogodišnjeg ministra, uzela je u zakup kafanu, koju je nazvala ''Zeleni venac'' u kojoj su na spratu bile i sobe za noćenje.

Jedna od najpoznatijih beogradskih kafana svih vremena (na uglu Kralja Aleksandra i Kneza Miloša) ''Tri lista duvana'' otvorena je 1880.godine. Poznata je i po tome što je u njoj marta 1883.godine instalirana prva telefonska linija u Beogradu, koja je povezivala Geodetsko odeljenje Ministarstva vojnog (smešteno na spratu kafane) i kasarnu inženjerije na Paliluli.

Telefonsku liniju u dužini od 300 metara, instalirao je Pantalejmon Panta Mihajlović, koji je 1882.godine dobio prvu koncesiju za oblast telekomunikacija u Srbiji. Nažalost, ova kafana je srušena.

Informer

Po kafanama su nazivana i čitava naselja

Recimo, ''Cvetkova mehana'' je dobila ime po vlasniku Cvetku Jovanoviću, a po svedočenju potomaka napravljena je oko 1902.godine. Imala je baštu u dubokoj hladovini bagremova i lipa, štale za konje, pekaru i smeštaj za poslugu.

Građena je u srpskom stilu sa tremom za pijacu, a bila je čuvena po dobroj hrani i jeftinom vinu. Naročito po jagnjetini, prasetini i roštilju, dok se pivo služilo u kriglama.

-Po kazivanju potomaka, u kući Cvetka Jovanovića 1933.godine prenoćio je kralj Aleksandar. Inače, Cvetko je bio nosilac Ordena petog reda Svetog Save, a bio je veliki dobrotvor i imao je fond za siroimašnu decu, crkvu, studente i đake - veli dr Golubović.

Kažu da je Cvetko finansirao dovođenje struje do svoje kuće i naselja, te da je materijalno učestvovao u izgradnji tramvajske pruge i uvođenju poznate ''šestice'' u beogradski javni prevoz. Takođe, donirao je izgradnju crkve i spomen-kosturnice na Kajmakčalanu.

Bonus video: