Brutalni zločini u sred Beograda! Stravična fabrika smrti odnela živote desetine hiljada Srba! (FOTO/VIDEO)

Logor "Banjica" je bio sabirni i egzekucijski logor. Mnogi zatvorenici iz Banjice bili su prebačeni u druge koncentracione i radne logore koje su Nemci držali pod svojom kontrolom u okupiranoj Evropi. Kroz ovaj logor za vreme čitave okupacije prošlo je najmanje 23.697 ljudi, a od tog broja par hiljada je streljano na stratištu u Jajincima.

Logor je bio u funkciji od jula 1941. do oktobra 1944. u kasarni bivše vojske Jugoslavije. Logor je imao dve sekcije u kojoj je jedna bila u nadležnosti Specijalne policije, dok je drugi deo bio u nadležnosti Gestapoa.

Informer

Tačan broj žrtava nikada neće biti poznat zbog toga što je mnogo dokumentacije bilo uništeno 1943., a i mnoga tela koja su bila pokopana na području logora bila su prebačena na druga mesta ili su bila uništena prilikom povlačenja.

Kategorizacija logoraša 

Prva zvanična kategorizacija logoraša izvršena je u septembru 1942. godine kada je uvedena nova kategorija zatvorenika-pristalice Draže Mihailovića, dok su se oni ranije nazivali nacionalistima. U isto vreme, izvršena je podela krivica logoraša.

Informer

Tako su najteži krivci svrstani u prvu kategoriju logoraša, manje krivi u drugu kategoriju, a oni bez dokaza u treću kategoriju. Uobičajna praksa je bila streljanje prvokategoraca, ali u slučaju nedostatka talaca, uzimani su i krivci iz druge i treće kategorije. Takva praksa je nastavljena sve do rasformiranja logora.

Bekstva iz logora

Iako je Banjički logor važio kao jedan od najbolje čuvanih i najbolje obezbeđenih koncentracionih logora, za vreme okupacije uspelo je 5 logoraša da prokrči sebi put u slobodu. Prvo bekstvo je zabeleženo u januaru 1943. kada je Milka Minić, supruga visokog partijskog sekretara KPJ Miloša Minića uspela da se izvuče iz logora.

Informer

Drugo veće bekstvo zabeleženo je oktobra 1943. Iz logora su pobegli kapetan JVuO Neško Nedić, rezervni potpukovnik Ilija Orelj, student Nikola Pašić mlađi i još jedan zatvorski čuvar. Bilo je i slučaja beženja banjičkih logoraša i za vreme izvođenja radova na Dunavu, u Obrenovcu i Pančevu.

Likvidacije logoraša

Likvidacija zatočenih lica su najčešće vršili pripadnici SS-odreda. Od novembra 1942. lica određena za streljanje su odvođena u posebnu osobu. Prozivanje lica određenih za streljanje vršio je upravnik logora Vujković obično uveče. U početku je žrtve birao odoka, a od 1942. odvođenje lica na streljanje je vršeno po spiskovima koja su sastavljali Gestapo i Specijalna policija. Logoraši su ubijani u krugu logora, ali najčešće van logora.

Informer

Rano ujutro bi po njih dolazio kamion koji bi ih vezane žicom po dvoje-troje vodio na stratište. Od 15. jula 1941. do 6. novembra 1943. streljanja su se obavljala na strelištu u Jajincima. Od jeseni 1943. streljanja su vršena na Centralnom groblju, a od 27. jula 1944. do 1. oktobra 1944. na Jevrejskom groblju.

Informer

Prvo masovno streljanje logoraša se desilo 17. decembra kada je na Jajincima ubijeno 160 osoba, među kojima su bili Vukica Mitrović i Miloš Matijević. Za šest dana marta 1942, na Jajincima je streljano 328 osoba, a 6. maja 228. Najviše ljudi streljanih u jednom danu bilo je 323 1. oktobra 1943.

Muzej Banjičkog logora

Danas je Banjički logor pretvoren u Muzej Banjičkog logora. Nekadašnja soba smrti je pretvorena u spomen-sobu sa izloženim stvarima i predmetima koji su nekada pripadali logorašima. Skupština grada Beograda postavila je 1969. godine povodom 25-godišnjice oslobođenja grada, spomen-obeležje ispred zgrade bivšeg koncentracionog logora na Banjici. Spomen-obeležje je rad vajara Kolje Milunovića, a stihovi koji su upisani Svetozara Trebješanina. Tom prilikom je Muzej grada otvorio Spomen-sobu u jednom od objekata bivšeg logora.