Foto:
Srbija
DR ČIKARIĆ UKAZUJE NA STRAŠNE POSLEDICE BOMBARDOVANJA: NATO nas ozračio dozom uranijuma 230 puta većom od dozvoljene!
Novak Đurović
Srbija je posle NATO bombardovanja ozračena 230 puta većom dozom osiromašenog uranijuma od dozvoljene, upozorava naš poznati onkolog, profesor dr Slobodan Čikarić!
Prema njegovim rečima, zbog NATO bombi građani Srbije u organizam kroz hranu, vodu i vazduh unesu godišnje količinu radioaktivnosti od 18.600 bekerela, a dozvoljena granica je 80! Čikarić u razgovoru za Informer tvrdi da upravo zbog toga imamo najveću stopu rasta obolelih od raka u Evropi.
Kad su gađali rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, živa je zatrovala zemlju, zato je u porastu rak kostiju i mozga
Profesor Božo Dalmacija,
Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu
Hara leukemija
Profesor Čikarić, inače predsednik Društva za borbu protiv raka, kaže da država mora da razmotri inicijativu više od stotinu stručnjaka da se tačno utvrde posledice bombardovanja 1999. i da se tuži NATO pakt zato što nam je zatrovao celu zemlju.
- Osiromašeni uranijum mahom je bacan na teritoriji Kosova i Pčinjskog okruga, ali oblaci radioaktivne prašine putem vetrova i vode raširili su se po celoj Srbiji. Tako da su nam i posle skoro dve decenije od agresije zagađene reke, vazduh i zemljište, a samim tim i hrana i voda koje jedemo i pijemo. Preciznije rečeno, svaki građanin Srbije je posle 1999. godišnje u organizam uneo 18.600 bekerela radioaktivnosti od osiromašenog uranijuma, a dozvoljena granica je 80! Dakle, to je 230 puta veća doza - otkriva Čikarić.
Naš čuveni onkolog napominje da je upravo to direktan razlog naglog porasta broja obolelih od karcinoma u Srbiji u poslednjih 18 godina.
- Ta stopa je kod nas dva odsto godišnje, a u Evropi 0,5 odsto. Između izlaganja radioaktivnosti i pojave raka uvek postoji takozvani latentni period. Recimo, leukemija i maligni limfomi se obično javljaju od pete do desete godine od zračenja, a taj period kod većine drugih kancera se kreće od 10 do 20 godina. To znači da najgore još nije prošlo - objašnjava Čikarić i dodaje da se 2006. broj obolelih od leukemije povećao čak 118 odsto u odnosu na vreme bombardovanja.
Zoran Sinko
Božo Dalmacija, profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i jedan od potpisnika inicijative za formiranje nezavisne komisije, kaže za Informer da je NATO načinio nepopravljivu štetu Srbiji jer je gađao hemijska i naftna postrojenja, čime je ugrozio i zdravlje ljudi i životnu okolinu.
- Po Konvenciji o zaštiti životne sredine, koja važi za ceo svet, ova postrojenja nisu smela da budu na meti NATO. U Srbiji je 1999. godine počinjen ekocid jer su štetne materije, ne samo osiromašeni uranijum nego i brojni produkti postrojenja hemijske industrije koja su bombardovana, otišle u velikim koncentracijama u vazduh, vodu i zemljište. Podaci postoje i prikupljani su! Neophodno je da građani Srbije znaju kolika i kakva šteta nam je naneta - objašnjava Dalmacija.
Živa u zemljištu
On dodaje da je zajedno sa kolegama pratio stanje u novosadskoj rafineriji, kao i u Rafineriji "Pančevo" i "Petrohemiji".
Printscreen You Tube
- Puno žive koja je posle bombardovanja zarobljena u zemljištu danas je razlog što ovoliko ljudi ima rak kostiju i rak mozga. U Novom Sadu, kada je gorela naftna industrija, oslobođene su hemikalije koje izazivaju rak nervnih završetaka i veoma je važno da se prati pojava novih bolesti koje su najverovatnije posledice bombardovanja - kaže Dalmacija.
Stradaju žlezde i reproduktivni organi
Profesorka Mirjana Vojinović Miloradov sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu kaže da je i sa naučne i sa moralne tačke gledišta neophodno ispitati kakve su posledice NATO bombardovanja Srbije.
- Mi smo sa kolegama iz više evropskih zemalja još 2002. godine ispitivali posledice NATO bombardovanja u Novom Sadu i Pančevu, gde su gađane rafinerije, kao i u Kragujevcu, gde je gađana namenska proizvodnja. Konstatovali smo povišenu količinu jedinjenja koje se zove "polihlorovani bifenil" i u vodi, i u zemlji i u vazduhu. Ono remeti rad i funkciju reproduktivnog sistema, žlezda sa unutrašnjim lučenjem... - objašnjava profesorka Miloradov.