Foto:
Srbija
(FOTO) OTKRIVENA TAJNA LEDENE PEĆINE NA UVCU: Na ulazu vas vreba Hitlerov lik, njemu društvo čine Vuk Karadžić i neizbežna JK!
A.G.
Zborno mesto bilo je Markova ravan, devet sati ujutro. Najpre je na terasi jedne zanimljive kafane poslužen doručak a zatim i kafa. Sa nestrpljenjem sam čekao trenutak kada će vodič izgovoriti "polazak."
Boban Vasojević je licencirani vodič opštinske Turističke organizacije u Sjenici. Njegovim čamcem obići ćemo sve meandre a zatim će me odvesti do Ledene pećine. Boban je proverio svoj plavi čamac "Bart" i kada se uverio da je sve u redu rekao je "polazak, idemo."
- Ovde živi velika kolonija beloglavog supa, tu na pećinama su njihova gnezda. Dolaze turisti iz celog sveta da ih vide jer je ta vrsta ptica nekada bila pred izumiranjem. Jezero Uvac bogato je ribom. Vazduh je čist, nema zagađivača. Ovde čovek pronađe mir, odmori dušu, priča mi Boban dok upravlja svojom plavom lađom.
Pričao mi je nekoliko zanimljivih anegdota, poznaje istoriju, geografiju, mnogo toga zna. Svoj posao radi iz ljubavi i zato sporo vozi svoju barku.
- Nemoj da mi govoriš da plovimo brže, bolje je sporije, da osetiš, Grbo, sve čari ovog kraja, rekao mi je Boban a zatim je počeo da mi priča o Devojačkoj steni.
Pre nešto više od sto godina, jedna mlada devojka iz ovog kraja skočila je sa stene koja se izdiže nebu pod oblake, uz samo jezero. Roditelji su joj branili da se uda za muškarca kojeg je volela. Otac je želeo da je uda za drugog muškarca, mnogo starijeg od nje.
- Kažu da je ta priča istinita. Tamo na steni postoji i ploča na kojoj sve to piše, kaže Boban.
Jednoiposatna plovidba meandrima Uvca bila je veoma prijatna, zanimljiva i poučna. Boban me je vozio do Ledene pećine, osećam da će mi tamo biti još zanimljivije.
A.G.
Do ulaza u pećinu sa obale vode metalne stepenice. Ledena pećina nije osvetljena a kroz nju se prostire staza napravljena od neobičnog kamenja koje je poslagano sa leve i desne strane. Boban mi je dao baterijsku lampu.
- Grbo, gde ti je jakna? Imaš li neki prsluk? Unutra je hladno, temperatura je osam stepeni. Zaledićeš se, rekao mi je Boban a ja kao da sam tek tada shvatio zašto se ta pećina zove Ledena. Ušao sam u šortsu i majici kratkih rukava i stvarno je bilo ledeno. Prijatno ledeno.
Pećinski ukrasi izdizali su se sa poda ka plafonu a onda sam ugledao i nestvarne stalaktite koji su visili iznad naših glava.
- Osvetli put ispred sebe a onda zastani i gledaj ukrase. Nemoj da se plašiš, ovde nema životinja. Slepi miševi su duboko unutra a do njih ne idemo. Tamo zalaze samo naučnici i to pažljivo jer pećina još uvek nije istražena do kraja, kaže Boban.
A.G.
Stalaktiti su bili u nekoliko boja a najzanimljiviji i najlepši su oni crno-beli i braon boje. Pećinske zavese pružale su se duž desne strane Ledene pećine.
- Stani sada, pogledaj gore, daj tu lampu. Eno ga Adolf Hitler a tamo iza su Jelena Karleuša i Vuk Karadžić. Nisam ih ja crtao, majke mi, to je priroda uradila, kaže Boban.
A.G.
Na 160 metara ispod površine zemlje morali smo da stanemo, malo da se odmorimo a zatim da krenemo ka izlazu. Dalje nismo smeli, tamo idu samo naučnici i to vrlo retko.
U Ledenoj pećini videli smo grupu stranaca koja je, baš kao i ja, uživala i njenim ukrasima. Nadam se da im je vodič rekao bar polovinu onoga što je Boban kazao meni. Ako jeste, pamtiće Uvac do kraja života. Ja ću ga pamtiti, to je sigurno.
Klarino insistiranje da posetimo Uvac
A.G.
Prijateljica Klara nedeljama je insistirala da posetimo Uvac, predlagala je datume, pravila plan i maršrutu u svojoj glavi. Želela je da upozna ovaj deo Srbije. Oduševljena je onim što je videla baš kao i naši zajednički prijatelji Srki, Izi i Jara koji su bili sa nama. Imali smo sreću pa smo videli i beloglavog supa koji je leteo iznad svog gnezda. Priču o ukusnoj jagnjetini podeliću drugom prilikom.