Foto:
Srbija
MATEMATIČKI GENIJE IZ SELA KOD KNIĆA PRIMER CELOJ SVOJOJ GENERACIJI! Ima sve desetke, ali neće da ostavi selo!
Završavam Prirodno-matematički fakultet sa prosekom 10, ali uprkos tome što mogu da radim bilo gde u svetu, nemam nameru da napuštam svoje selo, kaže za Informer Nemanja Vučićević (22), vunderkind iz Zabojnice kod Knića!
Nemanja je najbolji student Univerziteta u Kragujevcu, ovaj matematički genije ne samo što nikada nije pao ispit nego je svaki položio sa desetkom! Ipak, kako kaže, najsrećniji je kad se vrati na imanje svojih roditelja i posveti se njivi i stoci. Kada u junu položi preostala četiri ispita, namerava da se, paralelno sa matematikom, bavi poljoprivredom.
Sve se može
Ovaj skromni i tihi mladić, koga smo jedva ubedili da svoju priču podeli sa čitaocima našeg lista, kaže da mu je matematika išla još od malih nogu, iako se u njegovoj familiji nikada niko nije bavio naukom.
- Ja sam dete sa sela, od ranog detinjstva naučen sam da radim na njivi i u štali, ali me je škola uvek zanimala. Zbog toga sam već u osnovnoj školi "Sveti Sava" u Zabojnici bio đak generacije. Uz to sam pobeđivao i na raznim republičkim takmičenjima, i to ne samo iz matematike, nego i iz srpskog, geografije, istorije, biologije... Međutim, matematiku sam najviše voleo i zbog toga sam upisao specijalno matematičko odeljenje Prve kragujevačke gimnazije. Roditelji me tada nisu podržali jer su želeli da upišem neku opštu školu, ali ja nisam želeo da odustanem od svog sna. I u gimnaziji sam bio najbolji đak, a onda sam upisao Prirodno-matematički fakultet, na kome sam počeo da nižem desetke. Sada sam završna godina, svaki ispit sam položio iz prve, imam sve desetke i ostala su mi još četiri, koja planiram da položim u junu, takođe sa najvišom ocenom - rekao nam je Vučićević.
Uprkos tome što je dane i noći provodio nad knjigom, Nemanja je uvek nalazio vremena da ode u rodnu Zabojnicu i pomogne svojima na njivi. Nakon završenog fakulteta želi da ostane u Srbiji i pomiri ljubav prema matematici i poljoprivredi.
- Na njivi sam od kada znam za sebe, nju nikada nisam napustio, niti ću! Mi smo porodica koja živi od zemlje i tokom studija sam, kad god imam vremena, dolazio da pomažem roditeljima. Da budem iskren, to nije bilo nimalo lako, jer sam, da bih imao sve desetke, dane i noći provodio nad knjigom, ali kada se čovek potrudi, sve može da stigne. Tako ću živeti i kada diplomiram. Matematika je perspektivna i traže je svuda u svetu, ali meni ne pada na pamet da idem iz Srbije. Ostaću ovde da se bavim naučnim radom i uz to da obrađujem svoje porodično imanje. Ne želim da zapostavim matematiku, koju mnogo volim, ali ni da propadne ono što su gajili moj deda i otac i što je hranilo moju porodicu vekovima - tvrdi Vučićević.
Roditelji su sada ponosni
Nemanja potiče iz velike porodice, pošto majka Vesna i otac Nebojša, osim njega, imaju i dve mlađe ćerke bliznakinje Tijanu i Ivanu. Kako kažu, uprkos tome što ga u početku nisu podržali da upiše matematiku, sada su ponosni na svog sina.
- On je uvek bio jako pametan i u osnovnoj školi je bio vukovac. Tako je bilo i u srednjoj, a sad ima sve desetke. Srce mi je puno zbog mog Nemanje - kaže majka Vesna.
Otac Nebojša priznaje da sina u početku nije podržavao, ali kaže da je sada sve drugačije.
- Mi smo poljoprivrednici i nikada se nismo zanimali za matematiku. On je to odabrao sam i to mu očigledno dobro ide. Drago mi je zbog toga i podržavam ga. Uz sve to sam srećan i što voli svoje selo, pomaže na njivi i planira da jednog dana nastavi ovo što ja radim - ponosan je Nebojša.
Voli filmove i odbojku
Nemanja, uprkos tome što je genijalac, vodi sasvim običan život kao i svi ostali njegovi vršnjaci.
- Niko ne može samo da uči i obrađuje zemlju, svakome su potrebni hobiji. Dugo sam igrao odbojku, koja mi je omiljeni sport, a i sada treniram rekreativno kada nađem vremena. Uz to sam uvek imao vremena i za društvo, izlaske, devojke... Od svega toga mi je ipak najomiljenije da gledam filmove i serije. Trenutno, kao i veliki broj ljudi u Srbiji i svetu, pratim poslednju sezonu "Igre prestola" i čekam kakav će biti rasplet. Sve u svemu, vodim jedan sasvim normalan život, samo što imam nešto više obaveza nego moji vršnjaci, pa moram bolje da se organizujem - kaže Nemanja.
Svira harmoniku i sluša Nešu Leptira
Pored matematike, poljoprivrede, odbojke i filmova, Nemanja voli i muziku, a kao mali je svirao harmoniku. Omiljeni pevač mu je Neša Radulović iz grupe "Poslednja igra leptira", koji je poreklom baš iz Zabojnice.
- Volim muziku i kao mali sam uporedo sa školom išao i u muzičku školu i svirao harmoniku. Danas je nešto slabije sviram, ali se često opuštam uz dobre pesme. Slušam različite žanrove, a omiljeni pevač mi je pokojni Neša iz grupe "Poslednja igra leptira", moj zemljak iz Zabojnice - kaže Vučićević.