ŠOKANTNI PODACI O NAVIKAMA NAŠIH POTROŠAČA: Svaki Srbin godišnje baci čak 36 kg hrane

Svake godine u našoj zemlji propadne čak 250.000 tona hrane, što znači da svaki Srbin u proseku baci 36 kilograma namirnica, podaci su Svetske organizacije za zaštitu prirode! Naša prosečna četvoročlana porodica za 12 meseci izgubi čak 80.000 dinara zbog hrane koja završi u kanti za đubre.
Najviše se bacaju voće i povrće, a zatim piletima, riba, mlečni i pekarski proizvodi.

Sistemsko rešenje

Direktor Udruženja hotelijera u Srbiji (HORES) Georgi Genov smatra da je neophodno sistemski rešiti problem tona namirnica koje propadaju po restoranima i domaćinstvima. 

- Od tih neverovatnih 250.000 tona hrane, koliko se godišnje baci, najviše propadne u restoranima posle raznih proslava, svadbi, krštenja i rođendana. Naši statistički parametri jasno pokazuju da se prilikom organizacija tih slavlja baci čak 30 odsto pripremljene hrane. Da sve bude gore, u Srbiji se u 13.000 restorana gotovo svakodnevno organizuju ovakve proslave i posle svake u đubretu završi na desetine kilograma hrane. Takođe, velika količina namirnica propadne i u domaćinstvima zbog neracionalne kupovine - kaže Genov i dodaje da je problem to što je prema sadašnjim propisima, doniranje hrane skupo i komplikovano:

- Zato je rešenje u osnivanju posebnog tela koje bi se bavilo kontrolom odbačenih namirnica i njihovim pakovanjem i prebacivanjem u sirotišta i prihvatilišta onima kojima je preko potrebna. Mi kao Udruženje ugostitelja Beograda već pet godina tražimo da se organizuje šira akcija doniranja viška hrane, ali problem je što ne postoji nijedno udruženje ili kompanija koja bi preuzela hranu od nas i distribuirala je onima kojima je neophodna - istakao je Genov.

Informer

Tehnolog Lela Tasić smatra da se ovoliko hrane baca jer Srbi kupuju previše namirnica odjednom, ne vode računa o rokovima i prilikom slavlja spremaju mnogo veći broj jela nego što je potreban kako bi se pokazali kao dobri domaćini.

- Veliki broj naših ljudi kada odlazi u nedeljne nabavke, u korpu pakuje sve što im padne na pamet. Zato i ne čudi što velika količina namirnica kasnije završi u đubretu. Drugo, kada pravimo neku proslavu, kako bismo se pokazali kao dobri domaćini, obično naručujemo mnogo više hrane nego što je potrebno.

Ta hrana se nikada ne pojede, već se na kraju baca. I treći razlog je to što ne koristimo najpre proizvode kojima ističe rok, već kako nam šta padne pod ruku. Zbog toga nam se mnoge namirnice kvare - kaže Tasićeva i dodaje:

- Riba, piletina i mlečni proizvodi su namirnice koje se lako i brzo kvare, zbog čega često završe u kanti. Voće i povrće takođe često završava u kontejnerima.

Informer

Udar na budžet

Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da je bacanje u đubre namirnica vrednih 80.000 dinara, što je na nivou jedne i po prosečne plate, katastrofa za budžet jedne porodice.

- Mi nismo bogata zemlja i prosto mi nije jasno da se jedna četvoročlana porodica iz obesti i neodgovornosti tek tako odrekne sume od 80.000 dinara. U ekonomijama sličnim našoj gubitak jedne i po mesečne plate godišnje je ogroman. Sve ovo je neshvatljivo i totalno se kosi sa svim ekonomskim pravilima i normama. Kada je zemlja siromašna, trebalo bi da se štedi, a ne da se baca i rasipa. Mislim da je za preciznije tumačenje rezultata ovog istraživanja bolje da konsultujete nekog psihologa, pošto ekonomija nema logično objašnjenje - smatra Kovačević.