PISANJEM SE BORIM PROTIV LOŠIH MISLI! Upoznajte Marka Jašovića, inspektora koji je zbog svog stresnog posla počeo da piše knjige

Nedavno je izašla i njegova nova knjiga u kojoj je prikazao i onu stranu života koja se najčešće ne vidi, a koja na njemu i njegovim kolegama ostavlja trag.

- Pisanje je za mene ventil posle svega negativnog što srećem na terenu. Svakodnevno se susrećem sa različitim ljudskim sudbinama, najčešće tragedijama, i upoznajem ono što većina ljudi ne vidi, a to je naličje života. Nevidljivo, ali nadohvat ruke. Hteo ili ne, ono ima negativan uticaj na mene. Često se nagledam kojekakvih stvari, odem kući i pravim se kao da se ništa nije desilo. Drugim rečima, bavljenje tuđim problemima stvara kod mene frustracije, posebno zato što ih je toliko da ne stižem da se bavim svojim problemima. Iskreno sam se uplašio za sebe i svoju bezbednost jer nisam imao sa kim to da podelim - iskren je Marko.

Svoju prvu priču "Paralelni svet ", otkriva, napisao je baš posle jednog teškog dana, i tako je počelo. Njegove pripovetke su realna fikcija i obiluju detaljima koji su poprilično uverljivi.
- Ljudi sa kojima radim me podržavaju. Svi imamo probleme, pa i mi koji obavljamo policijski posao, pogotovu u kriminalističkoj policiji. Nagledali smo se svega i to se akumulira u nama. Fridrih Niče je jednom rekao: "Ukoliko dugo gledate u ponor, ponor počne da gleda u vas." Dodao bih da ponor počinje da nas uvlači u sebe. Nemamo vremena za sebe, bavimo se tuđim tragedijama i nedaćama, a to polako uzima maha jer se vremenom granica između službenog i privatnog briše. Nemoguće je ostati hladnokrvan - objašnjava Marko i nastavlja: - Često međusobno kroz crni humor izmenjujemo ta neka iskustva koja smo silom prilika morali da prođemo. Nekad i nemamo priliku sa nekim da razgovaramo, jer sa svim tim strahotama moramo sami da se borimo.

Informer

Kaže da ih najviše bole reči koje ne izgovore, da tinjaju u njima i eskaliraju kad to najmanje žele.
- Zato smatram da je najbolje zapisati ih ili isprazniti se kroz te priče. Tako su te moje knjige nastale, upravo zato što sam se drznuo i skupio hrabrosti da o tome progovorim i da to izbacim među sve ostale. Kolege su me podržale jer sam faktički u njihovo ime progovorio - zaključuje inspektor Jašović.