Foto:
Srbija
ČUDESNA MOĆ LEKOVITE VODE! Evo zašto izvor kod male crkve Vodice POHODE I POBOŽNI I BEZBOŽNI! (FOTO)
Mit o čudesnoj moći vode iz malene crkvice Vodice živi vekovima, podjednako dugo kao i njen izvor čiji mlaz vremenom ne utanjuje. "Po Božijoj volji je tako" komentarišu posetioci ove prelepe bogomolje nakon što sa napunjenim petolitarskimplastičnim balonima u rukama izlaze iz crkvice. Informer Informer
Posvećena svetoj Velikomučenici Marini, u narodu poznatoj kao Ognjena Marija, smeštena jesredinom 19. veka duboko u istoimenom delu atara. Vekovi prolaze, a pažnja Banaćana , stiče se utisak, ne prolazi. Naprotiv, vera u legendu o isceliteljskim svojstvima mlaza iz njenog bunara sve je jača.
Nadležni u lokalnoj samoupravi, u saradnji sa SPC, ozbiljno razmišljaju šta da učine da crkvica na Vodicama bude još privlačnija za posetioce. Njen oltar krase dve ikone čiji je autor Sandra Stanković. Platoom na zaravni, do kojeg vode stepenice, dominira kameni krst iz 19. veka, koji potvrđuje da je hram osveštan. Do njega se stiže lako i brzo kada se na izlasku iz Kikinde prema Iđošu odmah iza mosta skrene ulevo, pa produži asfaltom uz kanal DTD oko kilometar.
Prvi crkveni zapis u kojem se pominje ovaj pravoslavni hram potiče iz 1837. godine. U popisu crkvenog inventaranavodi se, između ostalog: „Na prostoru zvanom Valov, gde iz brega voda suzi, nalaze se drveni krst i dve ikone i koliba trskom pokrivena". Dovoljno jasna naznaka da se radi o nekakvom svetilištu, ali je nepoznanica da li je izvor uslovio podizanje religijskog objekta, ili je zahvaljujući crkvici u narodu iskovana legenda o lekovitom mlazu. Informer
Vera u blagotvorno dejstvo vode koja tu izvire stara je nekoliko vekova. Potkrepljena usmenim predanjem koje kaže da je lekoviti izvor slučajno otkrio bolešljivi pastir, koji jezastao kraj izvora pod brežuljkom da utoli žeđ, pa potom zagazio u vodu. Otok na nogama ubrzo je splasnuo, a bol u trenu minuo. Osetio je olakšanje, pa narednih dana zaređao sa terapijom.Zdravlje mu se naglo popravljalo, a potom je neumorno, od jutra do mraka, jurio za ovcama.
Sadašnje crkveno zdanje, prema spisima SPC, podignuto je 1865. godine.Na njegovom južnom zidu odmah je ugrađena ploča od crvenog kamena, na kojoj je uklesana kratka poruka: "Srpska crkvena opština Velika Kikinda - bolesnicima, 1865. g." Deceniju i po kasnije na bunar je montirana klasična ručna pumpa, kakva je i danas. Krajem 19. veka na korak od crkve podignuto je arhitektonski zanimljivo sklonište sa ulazom bez vrata i nezastakljenim prozorima. Da bolesni i nemoćni, hvatajući red pred česmom, tu, pod krovom konače.
Dolaze ovde ljudi i iz drugih gradova i inostranstva.Crkvica svakodnevno ima goste. Pohode je svi, ne samo pobožni Srbi pravoslavci, već i rimokatolici, a ponajviše Mađari i pripadnici drugih vera. Svraćaju i bezbožni, i svi se obavezno umiju, pokvase bolna mesta na telu. Ne odlaze praznih ruku. Pre polaska napune flaše i burad. Kikinđanin Dušan Bursać je među meštanima koji su tu barem jednom nedeljno.
- Voda iz gradskog vodovoda je loša, a ona iz prodavnice za većinu nas smrtnika nije baš jeftina. Crkvica na Vodicama je svega tri kilometra udaljena od grada. Njena voda je pitka, bez boje, mirisa i ukusa, pravi melem - otkriva nam Dušan Bursać.
Ceo crkveni kompleks 1980. godine stavljen je pod državnu zaštitu. Ovo svetilište i svojevrsno lečilište, 11 godina kasnije ozvaničeno je kao istorijsko kulturno dobro od posebnog značaja.