ZORAN IMA NAJTUŽNIJI POSAO NA SVETU Ponekad za svoj rad ne uzima novac, a ima samo JEDNU SKROMNU ŽELJU

Ovaj nekadašnji vozač u državnom preduzeću, nije ni sanjao da će ostatak svog radnog veka provesti na groblju, ali kako kaže, od nečega mora da se živi.

“Od kopanja raka ne može se obogatiti, ali se može zaraditi. Tarifa ne postoji, već uzimam onoliko koliko mi ljudi daju, ali verujte da je to vrlo često mnogo više nego što bih i ja sam tražio”, kaže Zoran za RINU.

Informer

Svog teškog posla on se ne stidi, već se trudi da ga odradi pošteno i bude odgovoran prema ljudima koji ga pozovu u tim tužnim trenucima. Vrlo brzo se pročulo da je dobar i vredan, pa u jednom danu ponekad iskopa i po sedam grobnica.

“Kreće se od šest ujutru. Kad ne mogu sve da postignem sam, u pomoć zovnem još nekoliko ljudi. Posao je težak psihički, ali i fizički. Kad krenem kopati nikad se ne zna na kakvu ću zemlju naići. Neretko je tu i puno kamenja i tvrdo tlo, pa se ne može prići više od pedeset centimetara, a svaka raka mora biti duboka bar 1,3 metra. Nikad nije lako, leti te prži sunce, a zimi režu vetar i mraz”, kaže ovaj grobar.

Informer

Oni koji ga poznaju, kažu da je tu da svima i uvek izađe u susret, u svako doba dana. Ponekad se lopate prihvati i bez para, jer zna kako je to kad se nema i neće da staje na muku ožalošćenoj porodici. Do penzije mu je ostalo još samo pet godina, i on želi da je dočeka kao grobar.

“To je posao kog sam se prihvatio, nije možda najidealniji ali je moj i birao sam ga sam, zato ću nastaviti da radim i kopam sve dok budem mogao. U Gradskom zečenilu radio sam po ugovoru i zato bi mi značilo da tu privedem i svoj radni vek kraju”, zaključuje ovaj vredni Čačanin.

Informer