Foto:
Srbija
DOBOŠAR JE KAO DNEVNIK, SAMO ŠTO NE LAŽE! Daje se na znanje - Joca iz Kikinde čuva dobošarenje od zaborava! (FOTO)
Da nije zašao u osmu deceniju života, Jovan Joca Čudanov i danas bi po ulicama obaveštavao građane o "zdravo jakoj" bolesti koja nas je zadesila. Pored doboša bi, tvrdi Joca, imao rukavice i masku, koja ga ne bi sprečavala da se čuje nadaleko. A kako bi to izgledalo, podelio je Joca sa čitaocima Informera:
- Daje se na znanje! U celi svet se pojavila zdravo jaka bolest i rednja od koje nema leka! Da se nebi zdravo raširila i kod nas svi moradu slušati šta doktori i vlast naređivu. Ne sme se izlaziti iz kuća na sokak ni nigdi! Sete kući, nemoj posle da bude "Nismo znali!" Javljeno! - osmislio je Čudanov.
Nekada hodajuće "žive novine", dobošari ne prestaju da privlače pažnju javnosti. Pa iako mu to nije zvanični poziv, ni naš sagovornik nije izbegao takvu sudbinu. Iako je "oddobošario" ceo radni vek na kikindskoj Železničkoj stanici, ostao je veran čuvar tradicije i jedan od retkih ljubitelja dobošarenja - davno zaboravljenog poziva kao preteče sredstava javnog informisanja.
- Davno je sve počelo u Kikindi, kada se grupa entuzijasta okupila u okviru Istorijsko-zavičajnog društva "Kinđa" da sačuvamo i negujemo tradiciju sa prostora Vojvodine i Kikinde - priča Čudanov.
Informer
- U Iđoškoj hronici sam našao jedan tekst u kojem se kaže da dobošar mora da je "tuvljiv" i da je grlat, a tuvljiv znači da mora da pamti. Ukoliko nisu bili pismeni, morali su novosti da uče napamet, jer su predstavljali glavno sredstvo komunikacije između vlasti i nepismenog naroda-objašnjava naš sagovornik. Pretpostavlja se da su prvi uposlenici u dobošarskoj službi nastali iz vojnih formacija u turskoj vojci u 18. veku. Prvu knjigu o dobošarima u Srbiji objavila je Ljubica Budać u izdanju Arhiva Vojvodine "Daje se na znanje. Javljeno".
- Polako sam počeo da gradim lik dobošara i negujem arhaični banatski govor. Tekstove sam sam pisao sa željom da prikažem način života iz „dobošarskog" vremena - kaže naš sagovornik koji je nakon šefovanja kikindskom železnicom na kojoj je proveo 29 godina odlučio da vojvođanski doboš ipak ne utihne.
Danas za Jocu dobošara znaju ne samo u Kikindi i Srbiji, nego u celom regionu, Mađarskoj i Rumuniji. Ljubav prema dobošarenju nije ga napustila ni u penzionerskim danima koje provodi u Starim Ledincima, kao i svi penzioneri ovih dana - u izolaciji.
- Dobošar bi išao od ćoška do ćoška i zastajkivao lupajući drvenim palicama u doboš koji mu je stajao obešen o rame, kako bi skrenuo pažnju da se stanovništvo okupi oko njega ne bi li čuli nova obaveštenja. Potom bi na sav glas uzvikivao: Daje se na znanje, obaveštavaju se građani... A objavljivalo se sve i svašta, od državnih naređenja do plaćenih malih oglasa. Čitanje su završavali jednostavnim "Javljeno", ali i šaljivim "Ko je čuo čuo, ko nije je... (ju izvinte) u uvo" -priča Jovan.
Objašnjava da su dobošare nekada predstavljali ljudi iz najniže lestvice državnih službi, ali su u narodu imali veliku važnost. Morali su da budu vispreni u prezentovanju novosti i da suvoparnim vestima dodaju i po koju šalu, jer je i tada vest morala da zadrži slušaoca. Bilo je tu raznih pošalica, bukvalno svega i svačega.
- Tako je u mestu Sakule jedan dobošar kupio ćerki kuću, ali se ona udala za jednog raspikuću zbog čega su dve porodice bile u zavadi. Da bi zet naudio tastu dobošaru, platio mu je oglas koji je ovaj morao da pročita, ali je dodao i nešto svoje: "Moj zet Buzakov prodaje zemlju i kuću u večito, a šta će posle, znaće ih mamina" - uz smeh ilistruje autentičan lik dobošara Jovan Čudanov.
Ostaće upamćeno mnogo toga zahvaljujući prikupljenoj građi na terenu, istraživanjima i anketama starijeg življa na vojvođanskim sokacima koje je Čudanov uredno pribeležio i sačuvao, a tekstove dobošarenja i svojom rukom pisao. U svojim istraživačkim pohodima u brojnim institucijama koje čuvaju uspomene starih vremena došao je i do dokumenta Pravoslavne crkvene opštine iz davne 1895. godine izdatog u Velikoj Kikindi.
Informer
- Tu se vidi da je opštinski dobošar Milan Sudarov izdao priznanicu crkvenoj opštini kojom potvrđuje da je primio jedan forint za dobovanje povodom prodaje crepa i građe, u Velikoj Kikindi 8. septembra 1895. - dokumentovao je Čudanov priznanicu do koje je došao sakupljajući arhivsku građu.
Naš sagovornik je dobitnik brojnih međunarodnih nagrada za dobošarenje. Ostalo je upamćeno njegovo bubanje u doboš u Beogradu za Pesmu Evrovizije, a emitovan je i u spotu TV Vojvodine u Londonu. Za sada ima potencijalne naslednike - dva unuka koji će, možda, jednog dana preuzeti doboš na svoje rame. Jedno je sigurno, potencijalni kandidat mora biti ozbiljan i vredan, ali i dubokog grla.