(FOTO) ZBOG NJEGA SRBI NAJBOLJE LUPAJU: Na jugu Srbije niko ne radi ono što Milan radi, svoj proizvod OBAVEZNO PRVI PROBA!

U vreme kada je Stojanović počeo da se bavi ovim poslom bili su u modi samo bubnjevi koji su se pravili od teleće, jareće, ovčje i kozje kože. Mušterije su kasnije počele da traže da im napravi bubnjeve od japanske plastike koji su bili otporni na vlagu i mnogo lakši za nošenje.

- Muzičari koji su u orkestru nosili i svirali bubanj napravljen od teleće kože bili su na velikim mukama jer im je od težine vremenom stradala kičma.

Informer

Brinuli su i da im instrument ne pokvasi kiša ili da ga, ne daj Bože, pićem polije neki pijani gost, onda od svirke ne bi bilo ništa. Uprkos povećanoj potražnji bubnjeva od veštačkog materijala i dalje stižu porudžbine sa molbom da im ovaj instrument napravim od životinjske kože.

Tako Albanci iz Preševa i okoline uvek traže da im napravim tapane od kozje kože. Od ovog materijala pravim i tarabuk po koji dolaze kupci iz Srbije, Makedonije i ostalih zemalja u okruženju - priča Stojanović. Stojanović kozju kožu za pravljenje ova dva instrumenta nabavlja iz sela Malošište u Nišu i izuzetno je zadovoljan njenim kvalitetom.

- Glavna tajna u ovom poslu je postavljanje kože na instrumentu koji će dati adekvatne tonove.

Informer

To radim po šablonu koji sam pravim od orahovine. Kada kožu postavim na instrument, obavezno odsviram na njemu taktove neke poznate melodije. Učio sam da sviram od Roma u Pavlovcu, sa kojim ja provodim dosta vremena - dodaje Stojanović.

Informer

Radeći ovaj posao, uradio je bubanj ili goč, za orkestre koji su osvajali projna priznanja i trofeje u Guči. Kako kaže, bubnjeve će raditi dok god bude mogao, jer smatra da pleh muzika, nikad neće izaći iz mode.