VREDNA NAGRADA KRUŠEVAČKOM GLOBTROTERU: Dokumentarac Dragoslava Gogića požnjeo lovorike na FESTIVALU U INDIJI

Ovo je još jedna u nizu brojnih nagrada koje je ovaj iskusni novinar i planinar sa kamerom na ramenu godinama osvajao na najvišim vrhovima sveta. Gogić je film "Malajsku zoru" snimao 15 dana na najvišoj planini Jugoistočne Azije - Kinabalu, masivu u Maleziji, u prašumama ostrva Borneo, u dubinama Južnokinskog mora i u glavnom gradu države Sabah - Koti Kinabalu. Premijerno je emitovan u okviru serijala "Trag" Radio-televizije Srbije krajem januara i početkom februara ove godine u dva dela.

- U zvaničnoj konkurenciji, na ovogodišnjem "Čorta festu" prikazana su 22 dokumentarno- filmska ostvarenja iz Slovenije, Švajcarske, Crne Gore i Srbije. O nagradama je odlučivao dvanaestočlani žiri iz pet zemalja Evrope-kaže nam Gogić.

Informer

Prva organizovana grupa koja je iz Srbije posetila jedno od najvećih ostrva na svetu - Borneo, je planinarski tim beogradskog kluba EST (Ekstrim samit tim). Za 15 dana boravka u Maleziji ispenjan je najviši vrh Jugoistočne Azije...Lous pik na planini Kinabalu, koji se preko 4000 metara izdiže iz prašume- kaže Gogić.

- Ako nešto stvarno želiš najpre zacrtaš put i kreneš. Uporno, strpljivo, korak po korak. Uspon na planinski vrh je najbolji način da se ojača volja. Ja se tako oplemenjujem, postajem bolji čovek- kaže Dragoslav Gogić.

On je sa kamerom u ruci obišao blizu 60 zemalja sveta.

Informer

- Od malena sam fasciniran florom i faunom Jugoistočne Azije. Imao sam sreće da u džunglama Sabaha snimim najveći pojedinačni cvet na svetu Raflesiju, koji je metar u prečniku, težine 11 kilograma i proboskis majmune, autohtona vrsta koja jedino na svetu, živi na Borneo...družio sam se u prašumi sa potomcima iz plemena Dusun, vozio čamcem niz mutnu reku Padas punu krokodila, video najveću koloniju svitaca...kao u Avataru. Borneo je, za mene, putovanje života- kaže
Gogić,

Među najzapaženijim njegovim dokumentarnim filmovima su, svakako, „Tirkizna boginja Tibeta”, „Šapat Kilimandžara”, „Sa pogledom na Everest”, „Izvori Jerme u Alhambri”, „Evropski pešački korak”, „Kavkaz”, „Alpi”, „Na palubi Nojeve barke”, „U zagrljaju Atlasa”, „Srce Magreba”, „Durmitor, s proleća”, „Srce Tirola”, „Na putu za Veliki kanjon” i „Damavand – gospodar persijskog srca” .

Informer

On, kaže,nije slučajno postao planinar. Otkriva da su ga od malena, roditelji vodili na Jastrebac, najšumovitu planinu na Balkanu ispresecanu brojnim potocima i prirodnim terasama. Sa dvanaest godina osvojio je svoj prvi vrh, markantnu Belu stenu odakle pogled seže do pola Srbije.

I... tu se zaljubio u vrhove. Svoj prvi dokumentarni film snimio je na Monblanu, drugi na Kavkazu, a filmsku priču o četiri italijanska vulkana (Etna, Vezuv, Stromboli i Koli Albano) potpisao je kao kompletan autor (scenario, kamera, izbor muzike, naracija, režija).

Informer

Za njega su u filmskim pričama, inače,, jedan od najvažnijih segmenata ljudi koji žive podno visokih planina. Sa Čečenima je bio na Kavkazu, sa Kurdima na Araratu tragajući za Nojevom barkom na granici Turske i Jermenije, pripadnici Masai plemena su za njega igrali aduma ples i bili mu vodiči na Kilimandžaru, ali i na safariju u Ngorongoro i Lejk Manjara nacionalnim parkovima...